Употреба речи свисне у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Пуца онај јастук под њим, као да је натоварен воденични точак. Дође већ да се свисне од терета. Свога га мртви зној проби... Читав сахат борио се тако с том нечастивом силом. Док се чуше срећом и петли...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

А она, сирота, добра, брате, као светац, па пиљи у њега као ноје у јаје. Кад се он што обрецне, а она да свисне од плача, па још мора да крије сузе и од нас и од њега.

Да је пио, чини ми се, ни по јада. Него... Видећете! То је мојој мајци пола века укинуло. Плаче неких пута да свисне. А никоме да се појада. Једанпут дође он, тако, доцне кући... Ништа!... Сутрадан — ништа..

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Кад чу Марко да је Миливој са Алком у свези, сневесели се, а Мица од муке да свисне. Снуждении седе па тужакају. — Јеси ли то чудо чула што учини Миливој?

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Па небеса јасна скрије, Па кад нагне све то више, Када у пра душу тисне, Нити даде да уздише, Ни да јадна једном свисне, Смрт и живот според стоје, Ма ништ' опет од обоје.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

и јасне Једне болне душе, твојој души присне, Пре но олуј стигне и гром страшни прасне, И немирно срце наједанпут свисне, Почуј ове песме узалудно страсне.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности