Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Тад моја вила преда ме грану, лепше је овај не виде вид; из црног мрака дивна ми свану, к'о песма славља у зорин свит, сваку ми махом залечи рану, ал' тежој рани настаде брид: Што ћу од миља, од муке љуте, Ѕанта Маріа делла Ѕалуте?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
близу нашега села, зваћемо жене, па ако су Иве и Стипе код куће, онда нам не преостаје друге него окренути у били свит. Тако и учине. Кад дошли близу села на бријег више куће Стипине, развезе Иве из све главе: — Ооо Мâндêêе!
Да не би твоје бистре главе ћаше нас отират у били свит! АКО ПРЕВАЛИ — НИШТА! Гонио некакав чоек на магарцу двије крошње пунане лонаца, па све водио за улар магаре да не
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Где је чија кућа, ту и средина света. — Свет је најбоља школа. — Би и не би: то смо ми; бит’ и не бит’: то је свит. — Ми старимо, свет се подмлађује. — На млађима свет остаје. О ЧОВЕКУ — Чељаде на свијету, кап на листу.
— Што ријека доноси, ријека односи. — Тећ’ ће вода куд је текла. — Еле би, еле ће бит’ откле и докле буде свит. — И даље ће сунце грејати. О БОГУ — Бог не плаћа сваке суботе. — Бог ником дужан не остаје.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
А он... што ти кажеш... бриљузак, дође на свит без дуа! Зато га и дадо овди међу ове (додаде шапатом) сите докоњаке, па, па, јето све једнако, сакрр...
Кљако је бија у пржуну два мисеца, због једног бравчета. Сад највише приваћа Жмирко Рорин, Кењо је отишâ нигди у свит; кажу да служи у никој крчми. Она наша не говори ни са Бакрицом, ни са Жландром... Куда ћеш ти?
— рече Тетка весело. — Јево те у коридору здрава и читава, а ниси прснуја кâ мијур. Ајдемо у моју камару, јер јево свит долази. Ајде, Брне! Ајде, Пјевалица с нама на ракију. Ајде ти, Иве, затвори стричеву камару...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Види сад син да то није баш тако лудо, па ће онда оцу: — Знате што, оче, дајте ви мени тај вишњовац да ја одем у свит тражит правду, јел овако ми можемо и умрити а да правда не наиђе нашим шором.
по свиту с ове дви тикве и људима показивати шта је и како је, нек се уче, — на то ће син, и опрости се с бабом, па у свит.
Кад су тикве пропале, и вилиштањац је од жалости умро, и тако то сад нико не зна осим мене, јел је сав онај свит изумро, а само сам ја још остô.
Ћипико, Иво - Пауци
Ове зиме биће сваке невоље, а од никуд помоћи! — Од никуд? — Тако је, вирујте! — прихвати младић. — Док је свит давао, било је лако... — Даваће и отсле ... — У што? — равнодушно изусти Јуре.
— Никако пропало, боже прости, к'о проклето... — Која корист да говорите? — прекиде га Јуре. — Жа ми да свит не вирује како је... Работа сам дан и ноћ и крваво се патија... — За друге! — упаде жена.
— Јемају правищу! — јави се одлучним гласом покојникова сестра и настави: — Откад се свит спомиње, у овој кући никоме нигда није брецало сиромашко звоно!
А онда настаде час опћега опроштаја и грљења... — Нико у солдате, а нико у туђ свит, па ко ће радит'?! — избаци онако утаман своју стари Анте. Иво једва ухватио час да се поздрави с Јуром и Маријом.
Сутрадан шетамо и застајкујемо пред судом. Чекали смо, ако ћете, и три уре, док се свит почео купити. Посли, пред вратима од суднице чекали смо да нас зовну.
— Ако ће! Хоћу да знате како се суди. Еле, свршила његова правда, изишли адвокати из суднице и почео се свит разилазити. „Само три мисеца!” јави се неко од чељади. „Добро кад је и толико!” опази други.
” јави се неко од чељади. „Добро кад је и толико!” опази други. — „Ко може, и коњ му може!” Ја слушам ча свит говори, и, вирујте ми, ни ме стра'... Ако ча и буде, биће мала ствар.
— Нима никога! — опази Пилат. Него свитујте ча да чиним! Ча ми год речете, неће нико знат', за цили свит! — Вјеруј, не знам ни сам! Ваљало би да нађеш адвоката ... — А пинези, ди су? Ја већ не могу одникле добити!
то не могу трпити. — Па опет рече живље: — Нисам ни ја најгора! Поћи ћу у свит, радићу својим рукама, трудићу, ма ћу бар наћи ко ће ме помиловати! — Наћ' ћеш, не бој се!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
у јутарњој роси, И где поглед рони, свуда песма звони, — Па ипак у гробу ја бих лежат хтео, И уз једну мртву драгу свит се цео.
32 Када те једном судбина спреми У гроб пун мрака и студи, Ја ћу ти тада сић у гроб неми И свит се уз твоје груди. Ја љубим тебе и грлим јако, А ти сва нема н ледна!