Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
на крају овога Попиног циклуса „Косово поље“ – које је и поље птице коса и „длан и по зеленила“ – преобраћа у књигу, у свитак.
црна ветра И савија га од поднева до поноћи У поноћ небо прелеће И односи у кљуну некуд он зна куда Свој зелени свитак („Косово посланство“) Оваква целокупна трансформација у оба правца могућа је зато, дакле, што се у поетскоме виђењу
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
црна ветра И савија га од поднева до поноћи У поноћ небо прелеће И односи у кљуну некуд он зна куда Свој зелени свитак (1958—1971) ЋЕЛЕ-КУЛА ЋЕЛЕ-КУЛА Кула смрти На чеоним костима се пресијава Страховито памћење Из очних дупљи Гледа
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ето, ја бих савијен свитак — нека се божије слово напише у мени! Ја руно, — киша да изаспе се на ме. Ево купина, — нек је зажеже горњи огањ!