Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Пут беше далек, жега велика, а моја снага слаба. Кад је зора свитала, ја сам већ била на меленачком друму, а кад је сунце устајало, ја се окретох да још једанпут видим колевку мојих јада
Кад је зора свитала, ми смо већ били код Живкове куће... Његова стара мати, бог да јој душу прости, лепо нас је примила и дочекала; а кад
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ја идем, доћи ћу довече... Збогом... Ако што устребам, пошљи... И брзо се поздрави са свима, па оде. Зора је свитала, а хајдуци се удубише у дубоке мисли... 6. КРУШКА РАДИ Прођоше три месеца. Насташе дани позне јесени.
Онда се окрете Заврзану: — Понеси Алексу! — рече му. Зора је свитала. Месец у последњој четврти тек избио и оборио своје рошчиће земљи. Свежина се дизала и будила све живо...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Можда му се летење само приснило? Само као чудо у грозници приказало? Како је споро свитала зора! Једва је Белко дочекао да сунце дотакне реку, па да излети и испроба снагу својих крила.