Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Јастреб се трже: ето лова! И зец: зар ловац хити? Звезда помисли: гле, ноћ с нова! А гроб: о, да ли свити? СУСРЕТ Једне се ноћи беше срела, На једној зрачној стази, Душа у небо што се пела, и ангел што на свет слази.
Почнем јутром онде где вечером заста, Увек држећ чврсто краје златне нити; И мој дан безмеран усхићено свити, С песмом јата болно распеваних ласта.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
XX Али зором — ох та зора Грдно л' ће му забелити, Али зором — ох та зора У црно ће дан му свити. Биће зора, гле то вече, Кô његово руменило, Ето, ето, да протече, Ето, већ се изгубило, Већ сумраче, ето ноћи,
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
— Ако има надзвездија, Где вечита зора свити, Наше душе, мили друже, Онде ће се загрлити, — Ал’ ми црним словом пише: Ту, на земљи, никад више! »Јавор« 1890.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ах, бједа моја, бједа повсјуди! Њет мјеста нигдје гдје живут људи да би мње жити и себе свити за њекој Ден, за њекој Ден.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Један вијенац од њега ћу свити, И с молитвом га на гроб положити Свог мртвог љета и младости своје. 1918. ПРОЉЕТЊА НОЋ Све неко куцка ти'о На