Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Мој змај непобедни биће на мом штиту, И моје ће име бити на мом мачу; И водићу гордо своју сјајну свиту — Идући за гласом што се једном зачу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Триба Павлу неко, место покојне Катинке, ето то је! Павле је сам на свиту! То је зло, ето то је! Не смије тако удов ићи по свиту, али сте се уплашили да и вас не метну у гвожђа.
Павле је сам на свиту! То је зло, ето то је! Не смије тако удов ићи по свиту, али сте се уплашили да и вас не метну у гвожђа. Па сте га сама самцита оставили. Ето то је!
Невишт си, Павле, у животу, јер си удов. Тако ти Катинке, сриће теби триба. Пропашћеш самохран, удов, немиран у свиту. Не ваља самоћа. Жене ти триба, није удовички живот срића.
Павле за покојном Ђинђом не мање от њега, Трифуна, слези пролива. Сам самцит по свиту лута. Зар да изгуби и фамилију и сладост љубави оних које мутна Тиса носи са истога сплава и скеле ко знаје куда?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Нико не може целом свету колача намесити. — Свиту нит’ надроби, нит’ насоли. — Нико не може наткати махрама, да цијелом свијету уста повеже.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Потом, да ти буде у свру, прид богом, прид царом, прид бискупом, провинцијалом, гвардијаном, народом и на ономе свиту за живот, а на овоме за душу!
— О Исусе! О Дивице! О Јозефе, праведни, шта се још на свиту неће чути — уздише Барица. — Ма добро, али ди су свидоци — пита Кењо.
— Није то тако, мој дотуре — дода Брне — мале су муке на овоме свиту прима онима што нас чекају на другоме, ако се на вриме не поткрипимо светим сакраментом покајања!
— Зато што ми је сотона обузеја душу — рече Пивалица спуштајући главу све ниже. — Ја сам ти, оче, највећи грешник на свиту... Ја сам сав огризнуја у крви... Ја сам заслужија не вишала, него да ме жива пеку... Пивалица заћута.
Бакоња одрече главом, пак се исправи. — Реците Јелици да јој се кунем богом и светим Франом и свим на свиту да, чим се заредим, чим дођем до новаца, неће јој фалити липа јабука ако склони малу да се уда, и то шта прије.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Ја не марим, синко, — пристане отац и опреми сина на пут. Узме овај вишњовац у шаке, пут под ноге па удри по свиту, не би л̓ правда јаукнила. Одио он, бродио, све витрове протукô, ал̓ из витра никад да викне правда „јој“.
— А зашто? — Зато што ја правду тражим, — оциче овај и удри даље по свиту. . . . . . . . . . . . . . . Сад није дуго морô трчати, па се вишњовцу опет нашло посла.
— Е па добро, ал̓ шта ћемо онда радити? — сад се опет поплашио отац. — То да ћу ићи по свиту с ове дви тикве и људима показивати шта је и како је, нек се уче, — на то ће син, и опрости се с бабом, па у свит.
Ћипико, Иво - Пауци
—Зашто ме то питате? — И слатко се насмије. — А зашто се ви, који можете не жените? Ма да, јема доста жен' по свиту. —Па, имао си младу? —Пустите! Триба се устрпити до боље прилике, па може се и то!
— Наопако, ако се нашем свиту пушча! Ча ти њега грђе бијеш, он је све то бољи... Најзад се младић опрости и пође у своју собу.
— рече удовица разговијетно мјесто поздрава дошљацима, и обје жене сједоше до њих. — А да зашто смо на овоме свиту? — одговори један од људи. Иво је гледао преда се; одмах иза застора лежао је мртвац.
— А ни вам боље било у свиту? — У свиту?! — понови старац, придржа у руци крај мреже, и погледа га испод себе. — Свуд су људи једнаки.
— А ни вам боље било у свиту? — У свиту?! — понови старац, придржа у руци крај мреже, и погледа га испод себе. — Свуд су људи једнаки.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ „Не брин'те се, свети оче, Мудрог често луде уче; Мантију ми дајте ту, И дајте ми свиту сву. И свињар ће можда знати Одговора мудрог дати; Буди само на то склон, А познати неће он.
“ „Чудна посла, смешно дело! Узми свиту и одело, Јер смо, збиља, слични ми, Јер на мене личиш ти.“ И са свитом свињар пође, И у Лондон весô дође, И краљ диже