Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Погледам боље, а то змија уздигнула главу високо изнад траве, очи јој се сјаје баш као они мали свици у црној ноћи; после се опружи и брзо као стрела прејури преко пута, а по прашињавоме њеном трагу видео сам неколико
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад је свећа догорела, пред зору, Павле је видео само зелене, светле, очи, као да су свици, у мраку, који нестају. Апсеник је, идући дан – на дан Тридесет и три мученика – пробуђен, рано.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Тражили смо те, знаш? - затресла је својом златном главом, а мени се учини да јој свици искачу из косе. Лагала је, а знала да сам је прочитао.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кад год су кола стизала до ког шумарка, треперили су им у сусрет свици. Земља је била толико тврда од суше, да се коњски топот чуо тупо, као при прелазу преко неког моста.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Зашто вам уопште причам о старој Голфијани? Искључиво због свитаца! Јер, свици су одиграли значајну улогу у мом животу.
Заиста је било. У трави пронађох два свица. Закачили смо их на своје џемперишке. Свици се панично прихватише вуне. Светлели су љубичасто, знате. Трчали смо кроз траву, а они су светлели на нама.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
јер плода више нема у близини византијског идеала сложиле се слике у лажне видике и фосфор светлуца у смећу ко свици северни ветар је позван да претестерише дрво знања за њим орачи вредни из најбољих школа преоравају мислено ткиво
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Можда нам је ово последња безбрижна ноћ... Ко зна? После поноћи чуло се кратко: „Устај!... Дижи се!“ Свици на хоризонту, тамо према Сави, били су све чешћи. Војници за моменат застану, погледају на ту страну...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Њихово је време ноћ, кад се свици јаве и месечина разлије по огледалу мора. Тада се, као блудећи пламенови појаве и светиљке чамаца, па лагано круже и
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Тек мува Зујну у соби, Ко да се кроз опну неку проби. ИНСЕКТИ Капљице зејтина: по ивици Шуме мичу се клизави свици — Звездани инсекти, пуноглави, Петролејске сузе у трави; Попац, на стази, ту негде, слева, Наизменце са собом пева;
свањива, свањива Из дубодолина, са њива, Тај час светлосног клијања Испод воде, однекуд, израња, Или га, кроз откосе, Свици на прстима проносе. Из вечности свањива, А садашњост је хладна, сањива.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Не може да је баци у снег. У тмини без обала трну ватрени свици што скачу из очију, из главе луне све гласнијег цвокота. Женско се за другога рађа.
Краков, Станислав - КРИЛА
Потом би се чуо који пуцањ пушке. На небу је мирно светлео млечни пут као и пре. Свици су летели и светлели у мраку. Зрикавци су помамно врискали. ИВ Све је било у покрету.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Узалуд су је другарице звале да изађе с њима на ливаду: цветају беле раде, вилин-коњици и свици лете. — Шта ће ми беле раде? — одвраћала је Златокоса. — Лепша сам ја од белих рада, и јоргована, и ружа.
Испуштају диње своје слатке мирисе, брује зрикавци, а у нежној струји месечине плове звезде и свици са својим бисерним лелујањим. Али, шта се то тамо, насред бостаништа збива?
— Гле, свици! — узвикну будна саса у ливади. — Гле, душе праведника! — прекрсти се стари рибар. — Гле, дукати! — пљесну длановима