Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
А најлепша: те градине Што су свуда међ кућама, Да га малко жеља мине, Јер одрасте међ шумама; Ко на зелен једном свиче, Никада је не одвиче. 88.
Ваља стрмен под њом море. Страва гленут одозгоре, Ко не свиче, нек се мане, Јер инако збогом дане! Мозак врти, тоне глава, Кâ што реко, божа страва.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
После првога дима, који је повукла, закашље се страховито, тако да свиче целу кућу. Из разних врата... са разних страна дојуре ДАРА, ЧЕДА, РАКА, АНКА и сви се скупе око ње да је поврате од