Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
КРЛЕТКА Ко у крлетку неку стару Увлачим се и с песмом новом: О ваздух ми се руке тару, Свијам се ко под ниским кровом. И мисао се ево тањи, А воља чили, срце грчи. И већ сам двапут, трипут мањи.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
зида и сад висе гране ротке, С којих ме плод румен у детињству зваше; И мени је — кô да куком наврх мотке Снова свијам рачве и крадем главаше, — Муктар виче, а ја, бос и голих гњата, Преко плота с венцем распуклих граната. 1918.