Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јесен, права јесен, пуна и туге и лепоте; па кад човек погледа око себе, а њему се нека сета свије око срца, почне га обузимати студ као да се змија свија...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Овај има менђеле; овај је јачи од свије нас! И врагови се разбјегну куђ камо. Затим дозову мачку и реку јој да какогођ на лијепе преговори војника да им
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
када лети сунчана жега са свију страна легне врх грана, прљи га свега, храстова сена на земљу слети, на трн се свије, по њему леже, чува га, крије, док сунце жеже, до првог дашка вечери свеже.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
деце му је сваки час међ ногама, он их само стрпљиво отура ногом, као да су појас који се развио, а који нема кад да свије. Он такође застаје и гледа. — Добро вече! — Добро вече, господине. — Ради се. — Помало се ради.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
сад може и да лети, ако оће! (Одмакну се од Софије. Она, ошишана до главе, клечи на средини сцене. Свије, за тренутак, посматрају без речи.) ГИНА: Шта смо ово учинили? ДАРА: Треба да упамти како народ суди!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Вук на вука ни у тору неће, А камол’ би брат на брата свога. Вук не вије што је меса гладан, Него вије да дружину свије. Где је добра старешина — Весела је сва дружина.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
„Ми здружујемо душе луди свије'! Мртве са живим вежу наше нити; И с нама вазда уза те ће бити И они које давно трава крије!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
светлости и таме, Лик душе трајно где се од нас крије, Где свести нема, већ идеје саме, Откуд бол слеће, да осећај свије У мени о њој, о лепоти, цвећу И о младости — о још једном само, Да ми је да се моје мисли крећу, Да ми је да сам још
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Наредили су ми да развијем чету у стрелце и кренем ка ТурманМахали. — Он се обрати своме поднареднику: — Нека се чета свије на пут, овде пред кућом, и чекајте! — он скиде шлем и седе. — Кажем ја...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
И нашао се тако Танасије усамљен. Али он се свије уз неке друге јединице и приликом општег повлачења и он је ишао са њима, не знајући где му је батерија.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ко зна колико се поколења мишева од тада растурило по свету? А онда једна мишица покуша да у сату свије гнездо, додирну клатно и сат поче да звони. — Духови на тавану!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ми здружујемо душе људи свије'! Мртве са живим вежу наше нити: И с нама вазда уза те ће бити И они које давно трава крије!
То њене друге свирају младе, И с песмом коло се вије; Витезу с чуда и ум се краде, Па чвршће нимфи се свије. Но зачас згасну све чари пламне, И снова витез сред своје тамне Песничке собе сам бдије.
13 Не куни се, само љуби, Лаж је клетва жена свије', Твоја реч је слатка, али Твој пољубац слађи ми је! Он ми у те веру ствара, Реч је празни шум и пара.
Устају мртви, дан судњи свије' Зове светлости и тами; Но нама стало ни за чим није, Ми мирно лежимо сами. 33 Бор усамљен на северу Стоји
Но она што ме кињила, Мучила више од свије' Никад ме мрзила она И никад љубила није. 48 Жарко се лето смеје Са јагодица твоји'; У твоме срцу малом