Костић, Лаза - ПЕСМЕ
РАЗГОВОР С увученом српском заставом у мађистрату новосадском Заставо моја, заставо тројна, свијено срце народа бојна, зар већ у твојим бојама спава црвена крвца и крвца плава? О чему сниваш кад се не њијаш?
Је л’ те рођено копље проболо, те од белине рођене свијаш самртни покров на тело голо? Заставо моја, заставо тројна, свијено срце народа бојна, о чему сниваш?
Заставо моја, заставо тројна, свијено срце народа бојна, о чему сниваш? Проблаговала с' у лаком сану суморну зиму народног стида, ал' већ и теби пролеће
Заставо моја, заставо тројна, свијено срце народа бојна, о чему сниваш? Ако још има крилатих снова испод окова, ох онда сањај облаке црне што ће их врели
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Мостови, мостови, за вас колико је ломљено стена, И колико грбача свијено, и колико исплакано плена; На сводове мостови, колико вам жудим, и колико узбуђен И толико сам узбуђен!