Матавуљ, Симо - УСКОК
Сад, пун искуства и поуздања у себе, што год урадиш моћи ћеш бити задовољан и поносит, јер ће се у твојој свијести огледати твоја дјела, подстакнута слободном, мушком вољом слободна човјека.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У њима се види чисто рационално схватање књижевности. Целом свом раду Бан поставља за задатак: »развој свијести и моралности нашега народа, као и његов углед пред свијетом«.
Милићевић, Вук - Беспуће
Иза дугог тражења, нађоше Манојла у једној увалици, свега у крви и без свијести. И сељаци полако пијуцкаху ракију из овеликих чаша, не говорећи ништа, слијежући раменима од времена на вријеме.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Адолф га погледа, чисто сумњајући је ли при свијести. „Да, да, ово озбиљно говорим“, рече Јанко, разумјевши пријатељев поглед.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Кому вашар капу купује, онај ће ићи гологлав. — Тешко ономе по кому се свијет свијести. — Ко за светом плаче, без очију остаје. — Кол’ко људи, тол’ко ћуди. — Где је чија кућа, ту и средина света.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Па онда Тетка и Срдар отидоше ка гвардијану, кога затекоше готово без свијести. Балеган се, као обично, шетао по дугачкој трпезарији, па склони суд с вином и отвори, а кад видје Бакоњино блиједо
Фра-Брну удари капља лицем трећи дан Божића. Однесе му сву лијеву страну, али оста при свијести. Љекар, по обичају, пророкова да може умријети наскоро, а може бити и касније.
Стари фра-Брне живио је још шест мјесеци, увијек при свијести, увијек страхујући од смрти. Најзад јој подлеже. Млади фра-Брне дворио је стрица синовском њежношћу, али, у исто
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
тачно као и посљедњи пут: маска на лицу, доста угодна празнина која се све више шири у мислима, и, посљедњим трачком свијести: ако се више не пробудим, тим боље! ... Не знам како сам се вратио. Протекло је неколико дана без времена.
Не знам како сам се вратио. Протекло је неколико дана без времена. Вјероватно дан-два без пуне свијести. Данас би, према томе, могао бити петак или субота. Ваљда субота. А можда чак и недјеља. Уосталом, свеједно.
и како ће то да сврши? и што ће бити послије?) То сам сазнање носио увијек будно у свијести, и ма шта он радио, ма куда кретао, гледао сам га увијек у знаку и под печатом тог скорог и неминовног удеса.
Дошао би ми аветињски спор и учаран ритам живота око мене: непознат немир покуцао би на прагу свијести, као наговјештај једног катаклизма.
Тако се започиње и тако се завршава. Лежим непомично, као у доба првог мигољења свијести у новорођеном створу. Круг стварности око мене бива све ужи, и најзад се поглед скраћује на најближе: гледам с
Смрт. Вјечита мисао. Друг из дјетињства. Насушна храна мојих дана и мојих ноћи. Притајена клица свијести у нашим заборавима. Једино стално и вјечито присуство у нама. А превише се умире, превише се умире, у том животу!
То стоји записано на самим прапочецима хисторије духа. Праочај бивствовања рођен је заједно с првим трачком човјекове свијести о себи. И све што је постигнуто, постигнуто је захваљујући њему.
Човјек је постао човјек оним часом кад је у њему никао први трачак свијести о себи и, заједно с тим, први трачак мисли о властитом скончању.
) Ма гдје се налазио, ма што радио, један дио свијести стално је водио рачуна о томе на којој се страни свијета налази моје мјесто.
реакције, незаскочена, већ у самом акту, готово истодобном, и готово исто тако спонтано потеклом интервенцијом свијести.
У његовој подсвијести већ све кипи од још неишчахурене али грдно хипертрофиране свијести, једва чекајући да провали напоље, тако да је већ бесмислено говорити о оној првотној, пећинској наивности и
свијест била сва прорасла подсвијесним, толико је данас реинстаурирана подсвијест подрована и угрожена од свргнуте свијести. Измијениле су се улоге, али борба, изгледа, није завршена. Партија тече даље.