Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Никог свога до бога, који једини види моје жеље и моје срце!... Све бих дао да ме само хоће ови свијет разумјети!... Ја, болан, ни маленом мравку не могу зло пожељети, а толи човјеку, створу божјем!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Жене, једна по једна, њега у руку па као гуске једна за другом на капију. И млађи свијет оде. Иконија сама оста у соби с дјететом.
Било је пуно свијета, а наш поп, веле, сједио у зачељу. Ко ће с нама! Послије ручка, веле, разиђе се свијет мало помало, само осташе попови код владике.
— Шта се то, побогу, толико учи? — Науке — рече владика. — А шта ће то њој? — Како шта ће, оче? Друкчији је данас свијет него што је био за твоје младости, а још ће друкчије бити кад она ступи на снагу.
— Како то, оче? — рече владика. — Тако, оче владико! Ја затварам очи, а дивно видим да је други свијет настао. Дође учеван човјек с којим ја нијесам смио ни говорити.
Школу одмах зидајте и дјецу учите... Настаје други свијет! Онда се ухвати за срце, па испрекидано додаде: — А њој... њој опростите!... Није она крива... ја сам.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Смак свијета, готово је! ДЕСЕТА ГЛАВА Опет у џаку — Бркина чађава сланина — Орахове ципеле — Клизави свијет — Коњ скаче на миша — Километар живота за два прста канапа!
Моје орахове ципеле клизиле су низ дрво као по леду. Откад сам добио ове проклете ципеле, читав свијет уопште постао је клизав и несигуран.
— Жив жив! — питали су врапци. — Жив, жив, јакако! — шепурио се Жућо. — Ено га сједи пред улазом у свијет, гребе по вратима и мијуче: „Жућове-јуначино, пусти ме да уђем!
Матавуљ, Симо - УСКОК
“ Па се свијет поче згледати. На каменој клупи, недалеко од градске капије, сјеђаше пет Црногораца а четворица их сјело под клупом,
— А, јадо, имâ би и свијет да се чеса нагледа, кад би тебе гледâ! — поврну Кићун. А, богами, ти си баница и бићеш ђегођ била! — И у Цуце!
слободнијем и поноситијем народом, уза жену каква би била Милица, а, разумије се, примивши и њихове навике и поглед на свијет. Шта губи лишив се извјештаченијех потреба и навика и предрасуда свога сталежа?... Колико је година Милици?
Крцун, који се често осмјекивао, рече: — Ма, ти мислиш, ђедо, да сав бијели свијет зна наше работе, да зна ко су биле владике Сава и Василије и цар Шћепан и кад си ти барјак носио и војевао!?
— Нијесам, брате, свуд, нијесам имао кад, пошто је он прије дошао на свијет! — То знамо, но кад си стасао, кад си га већ стигао? — Е онда му нијесам стопе изостајао!
Вацлав је обожавао Наполеона, чија слава у оно вријеме испуњаваше свијет; надао се да ће он учинити крај застарјелом поретку и у ћесаровини.
ми пође за руком да учиним на што сам се одавно спремао, умакох из града онога часа кад се отвори капија, кад силан свијет нагрну у град! Бјеше ми добар пријатељ набавио фес и капутину, те прођох неопажен.
шта ће им већ с Његуша за први мах јавити, колико невјероватних, оригиналнијех ствари, та за њих сасвијем нов свијет!
сјету живовања, то немилосрђе природе, бива: да је човјек жртва слијепијех сила, да је „сламка међу вихорове“, да је свијет „тиран тиранину а камоли души благородној!“...
Бијели свијет! Но, чим ручате, хајте момци да поиграмо. За тебе, Јанко, нико од извањаца неће помислити е нијеси Црногорац.
Ко ти га зна! Лако може бити да ће он преко Скадра на море, па у широки свијет!“ — Откуд јој те мисли!? — рече Јанко узрујан и брзо додаде: — А је ли здрава? Јесу ли сви кнежеви здраво?
По његовијем пространијем хладовинама, што се из далека виде као црне пјеге, пасе силна стока, креће се свијет, разлијеже се пуцњава, свирка, ударање сјекира, пјевање, а не ријетко и нарицање.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Био је то некад и мој дјетињски вољени свијет и зато сјећање на тога незнаног јунака из мог села увијек ме поново растужи, па се и нехотице припитам: - Шта ли сад
(Јуначки свијет Малигина делије) Све је то виђено из даљине, у перспективи изгубљеног раја: време, људи, тајна значења, везе.
од њих у своју стварност и своју чобанску самоћу и спријатељио се с Децом, малим створењима, која су имала свој свијет, далек и различит од онога код људи. Ту је бар заборављао све ситне злобе, које трују радост и муте ведро лице живота.
Једино ми, деца, остајемо непоколебљиво уза њ и опчарано се хватамо за његове приче. Оне нам шире и продубљују свијет, пропињу га увис, у бескрај ведрина, и увијек изазивају лаку и радосну трему: на сваком кораку, иза сваког завијутка,
А ко поби и осакати толики божји свијет? Ваља за то плаћати. - Ма ко плаћати? Зар сам ја за то крив, а? - И ти и ја, мој синко.
неко друго задовољство по снази приближити: Сјутра је Михољдан, наша слава, биће печења, гостију, ларме и читав ће се свијет претворити у заљуљан дечји сан.
срамотно); веселичасто зујање жрвња; рђак (ситничава злица од човека); запристајати (ићи укорак за ким); окастити у свијет (упутити се у свет са тврдом намером); ходалице (луталице, скитнице); боденици (људи избодени у тучи); они које је
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Какав би јадан и жалостан род људски и овај свијет био да су сви људи остајали онаки као што су и њиови стари били!« Он је ушао у књижевну борбу са осећањем да старе
Ђуро Даничић га је сматрао за неку врсту националног Месије, и 1849. писао: »Да није Вук на свијет дошао, могли бисмо свашта мислити, али кад он дође, то нам је највећи јемац да нећемо пропасти.
Милићевић, Вук - Беспуће
И његове очи гледаху са запрепашћењем сав овај свијет у кавани, који је, у једном трену, изгубио за њега свој обични изглед, као да је било нешто што га је скривало,
Гавре Ђаковић се диже, рукова се хладно с друговима и изиђе на улицу. Улице су биле блатне и каљаве. Свијет је пажљиво прелазио с једне стране на другу, обилазећи локве воде и гомиле блата које се згртало; жене показивале доње
гласа, понеки мало напити и загрљени, хитајући да сједну, сметени далеким путем на који се спремају, уносећи међу свијет добродушну и просту забуну, сметајући пролаз, бојећи се да не остану иза воза.
извирује мати коју варају уши, која од сваког шума чује зврјање кола и топот коња, — кућу које се не тиче спољашњи свијет, гдје све само њега чека, гдје се мјесец дана мисли и говори о његовом доласку, спрема за њега, постоји за њега.
На велико чудо свију, Маројло се поново оженио, двије три године касније; читави свијет сажали младу дјевојку која пође за њега, проричући јој зао живот и мучну смрт; међутим чини се да се Манојло
Гавре Ђаковић се тада тргао. Свијет који је пролазио није гледао ту поспрдну слику свога живљења, није примјећивао тај нијеми подсмјех живота, који
Да није какав стари пријатељ који је овамо случајно залутао и сјетио се њега? Зашто да га узнемирује тај свијет? . И он лијено устаде и пође, облачећи успут капут на коме је лежао и отресајући труње које се било нахватало по њему.
Он одби, и читаво вријеме сметаше га један млаз сунца који падаше кроз прозор на његову главу. Па кад читав свијет поче да се крсти, и Гавре Ђаковић се прекрсти и учини му се да је то урадио неспретно, ненавикнуто на то толико година.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
и оно ведро небо горе, Тако увек остати не море, И оно се за часак навуче, Бура дуне, громови зауче, Да помислиш свијет се распаде, Ал' замало — па свега нестаде, Гром умукне, небо се разгали, Па се уци пређашњојзи смеје, Сунце гране,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Та све нације одавде до Бихаћа знају да је жута, а ти ... Савин свијет простире се до Бихаћа, јер је чича неколико пута тамо лежао у апсу, али чак ни ти простори не могу да разувјере мог
Све је то био добар и занимљив свијет, али мене су ипак, највише привлачили гости мога дједа Раде. Био ти је међу њима пензионисани аустријски „фељбаба“ Вук
млаког михољског љета и то се одмах знало: сјутра је Михољдан, наша слава, биће печења, гостију, ларме и читав ће се свијет претворити у заљуљан дјечји сан. Зна се, самарџија се, по доласку, најприје пропитује за коње.
Тако је то било у незаборавна плава самарџијина времена. ПОХОД НА МЈЕСЕЦ Тек ми је пета година, а већ се свијет око мене почиње затварати и стезати.
Како проћи! Ујутру, чим отвориш очи, ето их одасвуд, кљуцају попут врабаца, па морам да запиткујем. Овај свијет око мене шашав је и будаласт, а нисам ја.
Стигла братија с разних фронтова, попуцале све стеге и везе, окренуо свијет у „шверц“, па се нашло и пригодно име за ту радњу и за такве посленике.
Зар се не бојиш да ће те драги бог сажећи? Уживајући у дједовој забуни, Вук настави да казује шта све „паметан свијет“ ради у млину и око млина.
Већ се и заборавило кад је Симо одјашио на онај свијет, али пјесма остаде, па истом у згодној прилици живне и добродође као и у Симина времена.
— њакну самарџија. — Дедер брзо устај и тражи ону своју укопну ракију, нема теби још задуго пута на онај свијет. Хајде, хајде, никад је бољи људи ни попити неће.
Болан, чоче, ја сам стотину пута пожелео да манем и кућу, и чељад, и своје село, па да заждијем кроз бијели свијет, странпутицама мог веселог Ниџе. — А нама се ругаш, а! — весело дочека самарџија.
Закуцаше ме тако с десетак питања у наредников „тефтер“, а кад жандарми замакоше низ пут, иза њих остаде свијет сав опустошен и остуденио, крв као леденица. За шта да се прихватиш, чему да се радујеш?
судбина послала да се преко њега колико-толико искупи и одужи за све муке и невоље које је рат сручио на овај кукавни свијет. Свак је за то крив, па и стари Раде, сваком припада његов дио испаштања, и то своје ваља стоички подносити и дурати.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
(издану 1853): „Опростивши се рјечника, не дангубећи ни мало рад сам се трудити еда би јоште што од смрти уграбио и на свијет издао.
“ а гдјекоји: „Дај барем један да понесем!“ Кад се врате из таме на свијет, а то оно све било драго камење: онда они који нијесу понијели стану се кајати што нијесу, а они што су понијели, што
Кад цар то види, јако се обрадује, а свијет се скупи и бога стане молити за здравље онога који их је посјекао. У исто вријеме дођоше и слуге из двора царскога и
Али царев син није хтио никако слушати, него узме новаца за пута, узјаше свога коња па пође у свијет тражити Баш-Челика.
Једног дана договоре се браћа да иду у свијет, да траже радње. Одмах се спремише и пођоше. Тако идоше три дана, док се нађоше усред некакве шуме. Не знају куда иду.
Оно, што си видео овце и силне људе, значи свијет: неко умире, неко се рађа, неко постаје богат а неко сиромашан, и то тако траје увијек.
Кад је тако свршио с кравом, дигне се одатле у свијет. Ишао је он тако, ишао, боме дође усред шуме пред једну колибу. Пред колибом сједе двије грдне јуначине, страшно их је
додијао да нам је постао и живот овдје тако досадан да смо се већ неколико пута спремали да бјежимо одавле куд било у свијет.
на свему, али ја имам још два добра друга, који су ме амо спустили, и који ме још чекају на улазу у овај подземаљски свијет, да ме опет извуку горе; зато, ако ми не можеш дати и за свакога од њих по једну дјевојку, онда не могу ни за себе
— Ја не требам ништа — вели Марко — осим да ме напутиш како да изиђем на онај свијет, а тијем би ми учинила велику услугу.
их види оваке, зграби тојагу, те их истјера из куће, прекине с њима свако даље пријатељство и орташтво, и отјера их у свијет без игдје ичега, а он остане ту са својом женом, те је поживео још дуго, срећно и задовољно.
док ти се човјеку већ једном не досади, те му даде торбу с мало хљеба, изведе на пут и отјера у свијет — нек иде куд га ноге носе и очи воде.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Гледај газде, гле невјере, меса му се пси најели. Бјежим одмах у свијет бијели.“ Скочи Сивко, па на врата, маглу хвата.
Ево, трагови иду, читава збрка, сплет, пољаном, по снијегу првом прошао чудан свијет. Овуда — ево — видиш, јутрос, у освит дана, прошла је, важна и тешка, гракћући, — госпођа врана.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
, па свечаником, брате мој, има доста и нас сељака, Елем, седим ја, брате мој, са мојом лушом и гледам у шарени свијет...
отраг, па одозгор, од врата до крста, све испреплетала дретвом, тамо и амо, па није ни закрила, но стоји 'нако, да сав свијет гледа — часни је убио!... — Зар се баш лијепо види дретва?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
пример цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, није свијет оно што мишљасте« стоји уз име старога председника Милисава.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Сваки нешто, не остаде ништа; страшило је слушат што се ради! Мален свијет за адова жвала, ни најест га, камоли прејести! Јанко брани Владислава мртва; што га брани, кад га не одбрани?
сном мртвијем спава, суза моја нема родитеља, нада мном је небо затворено, не прима ми плача ни молитве; у ад ми се свијет претворио, а сви људи паклени духови. Црни дане, а црна судбино!
Ох, диван ли бјеше погледати! У свијет га јошт није таквога ни ко чуо нити ко видио. Помоз, Боже, јаднијем Србима, и ово је неко знаменије!
Дочекаше Шенђера везира уврх равне горе Вртијељке и клаше се љетни дан до подне. Не кће Србин издати Србина да га свијет мори пријекором, траг да му се по прсту кажује кâ невјерној кући Бранковића; но сви пали један код другога, пјевајући
Тврд је орах воћка чудновата, не сломи га, ал зубе поломи! Није вино пошто приђе бјеше, није свијет оно што мишљасте. Барјактару дариват Европу — грехота је о том и мислити! Веља крушка у грло западне.
ВУК МАНДУШИЋ Ал' је ђаво, али су мађије, али нешто теже од обоје? Кад је виђу ђе се смије млада, свијет ми се око главе врти. Па све мòгах с јадом прегорети, но ме ђаво једну вечер нагна, у колибу ноћих Милоњића.
КНЕЗ ЈАНКО Бјеху ли им какве куће, Драшко? ВОЈВОДА ДРАШКО Бјеху куће на свијет дивота! Ама бјеше муке и невоље: ћескота их несретња дављаше, смрад велики и тешка запара, те немаху крви у образу.
па их похватали, јадну нашу браћу соколове, Далматинце и храбре Хрвате; па бродове њима напунили и тиска' их у свијет бијели, те довукуј благо из свијета и притискај земље и градове. СЕРДАР ИВАН А судови бјеху ли им прави?
ВУК МИЋУНОВИЋ Будили се ти тако проричеш, мишљаху ли у свијет за кога? ВОЈВОДА ДРАШКО Нема тога ко с' не боји чега, да ничега ано свога хлада.
Ни овакве јошт није жалости на много се мјестах догађало; но јој пуче срце у прсима а обрну свијет наопако за онијем сивијем соколом, па не мога одољет жалости, него живот узе сама себи.
КНЕЗ ЈАНКО Чудна попа, јади га не били, у свијет га оваквога нема! СВЕ У СМИЈЕХ И У ГРАЈУ. СЕРДАР ВУКОТА Дану причај који што сте дошли, да идемо, да не замрчемо.
Је л' истина ê ово овако, ал' нас очи сопствене варају? Иште свијет неко дјеиствије, дужност рађа неко попечење, обрана је с животом скопчана.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Знаш, видите, све што смо доживили откад је принцип прошао! Колико се гостију измјенило и како се испратише! А свијет је обезбожио, знаш, видите, напустисмо наше старе обичаје па и срећа остави нас“, то говорећи, значајно погледа своје
Бог драги зна, а и ти, јесу ли твоји јади и наши јади! Ама нећемо тако! Нећемо да свијет рече: ’гле јунака и јунаковића сердара Пеја Грубанова, како не може да се утјеши за синовима што јуначки погибоше, но
Тако је то бивало с кољена на кољено у Јановоме дому и тај ред затече и њега кад га Бог посла на свијет. Гроф Венцел, отац му, бијаше једино дијете својијех родитеља, који га не хтјеше мородовити наукама нити га од себе
Име тога човјека као да напуњаше простор; дјела његова заглушила бјеху свијет, а свијет, клео или благосиљао, помињаше узбуђено велико то име — Наполеон. Јан га је обожавао.
Име тога човјека као да напуњаше простор; дјела његова заглушила бјеху свијет, а свијет, клео или благосиљао, помињаше узбуђено велико то име — Наполеон. Јан га је обожавао.
“ „Оно да речемо,“ прихвати стари, „све се може изродити. Посијеш најчистију шеницу, па ти се прометне у кукољ. Свијет се мијеша, брате. Трагови се људски мијењају земаном; добар може родити р’ђу, а р’ђа опет добра човјека.
Срећом сад су закони бољи, фала да је ономе великану, што је растресао стари, гњили свијет. Она ће до неколико мјесеца постати пунољетна, а Павле ће је узети под свој кров, као твоју вјереницу.
Невјестама, осим тијех брига, остаје и другијех крупнијех, јер не мало Црногорчади на свијет дође у планини, те им је први удисај, задах старога Ловћена, први кров зелена чест. Тако бива у Ловћену преко дана.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Кому вашар капу купује, онај ће ићи гологлав. — Тешко ономе по кому се свијет свијести. — Ко за светом плаче, без очију остаје. — Кол’ко људи, тол’ко ћуди.
— Нема круха без руку, нема руку без круха. — Нема хлеба без мотике. — Рало и мотика свијет храни. — Ко лети пландује, зими гладује. — Без алата нема заната. — Све, све, али занат.
— Боље је да претиче, него да не дотиче. — Што к’о више има, то се више стеже. — Од сувишка свијет не гине. О БОГАТСТВУ — Ко има откуд, има и зашто.
— У лажи је пуно побратима. — Лаж је слијепа, али је лијепа. — Да је ражи колико је лажи, не би свијет гладовао. — Боље је поштено сакрити, него рђаво приказати. — У лажи је (су) плитко дно (кратке ноге).
Нема лета без Ђурђева дана, Нити брата док не роди мајка. Не плаче слијеп што није лијеп, Већ што не види бијели свијет. Не страши се мушки умријети, Већ се боји срамотно живјети.
Ни хвали Херака, Нит’ куди Петака, — Оба су једнака. Од зла рода да није порода. Од како је свијет постануо, Неком мати, неком је маћеха. Од невоље нема школе боље. Од шта врећа од тог и закрпа.
ну одговори да мируцају; али кад послије неколико дана умре и попадија, одговори поп на таково питање: — „Помрије сав свијет“. Мој мертик неће убити (а два ми не даду, макар на сваком чокоту родио).
да већ најпослије није могао заспати, и досади му се код куће живљети, него узјаше на свога бијела коња и побјегне у свијет не знајући ни куд ни камо; али му је и то било залуду, јер и на путу како би склопио очи, одмах мóра на њ.
је цар Дукљан у виру под Везировијем мостом свезан у синџир, који једнако глође, и уочи Божића таман да га преглође и свијет да ужди, а Циганин сваки по једном удари маљем (великијем чекићем) у наковањ те притврде.
ХЕРЦЕГОВИНА Кад је Бог стварао свијет, свети Петар је за њим носио у једну торбицу земље, а у другу пијеска, и, ђе је Бог хтио да буде поље, наредио је
из камена, па кад Шарац маховину поједе и сабља испод греде или из камена испадне, онда ће се и он пробудити и опет па свијет изићи.
мота (погледа иза себе), из уста ми бисер капље (погледа преда се); спреда сам вила, отраг сам мама: ја помамих вас свијет: и у путу путника, и у срету сретника, а најбоље свога суђеника! (и духне низа се).
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад га већ стигне и увати, а он: „Камо, курво! новци, што си преварио моју жену, те узео да понесеш Муји на они свијет?“ Воденичар се стане крстити и снебивати: „Бог с тобом, господару! ја нити сам виђео твоје жене, ни Мује, ни новаца.
Бог и Божја вјера, ја туда за живот прећи.“ Бе ајде море не лудуј! како не смијеш прећи преко ћуприје, куда иде свијет и коњи натоварени прелазе.“ — Ајја! Еро неће нипошто, него једнако јауче и лелече.
123. Тело му је дрвено, зуби су му гвоздени, срце му је пртено. 124. Тица без зуба, а свијет изједе. 125. Тица шаргизда све село нагизда, а себе не може. 126.
Свијећа. 163. Бунар. 164. Сјенка; јаје. 165. Сјекира. 166. Добош. СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ СКУПИО ИХ И НА СВИЈЕТ ИЗДАО ВУК СТЕФ.
Кад дијете нарасте повелико, оно навали да иде из пећине у свијет. Међед га стане од тога одвраћати говорећи му да је он још млад и нејак, а у свијету има злијех звјерова који се зову
И тако се дијете мало поумири и остане у пећини. Послије некога времена дијете опет навали да иде у свијет, и кад га међед друкчије није могао одвратити, а он га изведе пред пећину под једну букву, па му рече: „Ако ту букву
изведе пред пећину под једну букву, па му рече: „Ако ту букву можеш ишчупати из земље, онда ћу те пустити да идеш | у свијет, ако ли не можеш, још ваља да сједиш код мене.
Кад послије некога времена дијете опет навали да иде у свијет, међед га изведе пред пећину и каже му да огледа може ли сад ишчупати букву из земље. Дијете букву спопадне и ишчупа.
Дијете букву спопадне и ишчупа. Међед му онда рече да јој окреше гране, па заметнувши је на рамо као кијачу да иде у свијет.
Имао некакав цар јединицу шћер, преко мјере лијепу, па од више силе и ње љепоте прогласи у свијет: који се младић нађе дај | погоди какав биљег има ова ђевојка и на којему мјесту, да ће је дати њему за жену и да ће
ПРИПОВИЈЕТКЕ Опростивши се рјечника, не дангубећи ни мало рад сам се трудити еда бих јоште што од смрти уграбио и на свијет издао.
Пошто књига изиђе на свијет, биће јој цијена у сребру три цванцике, а у хартији једна форинта и дванаест крајцара или три форинте у шајну.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Напомена. Први број значи годину рођења, један крст значи које се године човјек зафратрио, дакле, кад је умро за свијет, а два крста значе годину у којој је збиља умро, онако као што и ми мремо.
настао би тајац и сви би се погледи стекли на Чмањка, а он би оборио главицу, знајући лијепо да је крив што дође на свијет слабуњав и „бедуаст“... Томе дјетету право име бјеше Јозица.
— Јев, ово је фра-Брне коме ћеш се исповидати — показа му Тетка, па изађе с Бакоњом. Тетка растјера свијет са тријема, па се устави са ђаком испред своје ћелије. Пивалица преклони главу и пољуби Наћвара у руку. — Тако!
причања из своје прошлости, поуке које се из њих могаху црпсти и, особито, видјело у ком Срдар приказиваше женски свијет, све је то, мало-помало, утјецало на Бакоњу и чинило да вехне свјежина његове љубави према Јелки.
бјелца, па се крену ка главној улици, гдје, према опалту, окрете коњем два-три пута и учини да се пропне, тако да се свијет разбјежао, а дуванџика истрча пред врата сва блиједа. Бакоња, смијући се, скиде капу према њој, па одлети у сав трк.
Све је то пренијело Бакоњу у други свијет, и он је мислио да се већ ништа не би могло десити што би га још потресло, толико је засићен био промјенама и
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
речју рекла, Што је само тихо у сузу потекла, У бледилу лица јављала се тајно; Како ли је срећна душа која знаде Бити свијет за се, к'о звезда небеска, Бачена у свемир што самотна блеска, Док светова крај ње блуде мириаде; И мора светлости
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Дивни пјевче српске народности, бич си судбе веће испитао, - свијет жељи не зна угодити. Судба ти је и моја позната; мислим, нејма подобне на земљи: до вратах сам изника тартара, ад
Ја бих воли да сам вјечно оста у сна мирној влади и наручју, са свом својом свијетлом дружином, него ђе сам на свијет изиша да умножим гордост поноситу несноснога мога противника.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Забављам се гледајући ту моју малу фатаморгану. И долази ми идилично узан и безазлен тај мали шарени свијет што наглавце шета по бијелом стропу моје собе. Тако сам се забављао и некад давно, давно.
Доиста, као да су на свијет гледале и свијет доживљавале само једним паром очију. Држим да никада једна од њих није помислила или осјетила нешто
Доиста, као да су на свијет гледале и свијет доживљавале само једним паром очију. Држим да никада једна од њих није помислила или осјетила нешто што у исти мах
Ваљали су се по том разбојишту и омашћивали рубове гримизом и жеженим жутилом. Свијет иза мене као да је опустио: као да је тај болни запад исисао из њега сву крв и упио у се све зажагрене очи људи.
Грдна тјескоба стиште ми срце: обузе ме осјећај опћег потонућа. Помислих да на свијет пада вјечна ноћ. Отада сам често доживљавао такве сутоне.
створили су најприје нека бестјелесна божанства, да би затим од њих направили материјалне фетише и идоле, читав један свијет табу-предмета. Човјек се пита: је ли било вриједно труда?
је своју дужност, готово своју посвету, у томе да својом ријечју олакша порођај свакој ствари, да јој уравна улазак у свијет бивствовања, и да јој, за попудбину, удијели свој благослов.
По нејасним наговјештајима моја ће болничарка наслутити да се њој, као члану који се откинуо од куће, одгацао у бијели свијет и тамо нашао некакав свој хљеб, намјерава оспорити и изиграти право на наследство.
из материје нашега свијета, по чему је важније, по чему је вредније оно што тај физис и та материја производе и у свијет нашег доживљавања гурају путем рационалнога, жлијебом наше „логичке мисли”, него оно што гурају жљебом нашег
Лијепо би данас изгледао свијет да су они знали „објективну истину”! Без сумње, то је плаћено хекатомбама људских снага и људских живота.
Мама-Јумбе, и сваки човјек има своје Мама-Јумбе, и у њима они дају своју мјеру и остављају трагове свог проласка. Свијет је пун таквих Мама-Јумба.
И ствар готова. Напучио је своје књиге људима-амебама, својим књигама напучио је свијет. Можда ће добити не само награду за књижевност него и награду за мир.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ђе си, болан, стиже ли жив? — рече Новица, кад се састаше. — Шта ће ми бити? — Како, море... дигоше на тебе сав свијет. — Да није потера ? — Ноћас се дижу на тебе три среза: да си тица, не би побјегао...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
306 ПОП И ПАРОХИЈАНИ 307 КУДРОВ И КУСОВ 309 ЦРНОГОРСКИ ПОП 310 ДВА ПОПА У ЦИЈЕЛОМ СВИЈЕТУ 311 ПОМИРУЦКА И — ПОМРИЈЕ СВИЈЕТ 312 ТЕСТАМЕНАТ 313 УТОПИО СЕ ПОП ШТО НИЈЕ РУКУ ДАО 314 ПРАВОГА, БОЖЕ!
Она рече: — Шта, господе, поморила? А бог рече: — Најприје дјецу, па онда средовјечни свијет, а најпосле старе људе. Смрт каже: — Нијесам ја, господе, никога морила, ван копала камен. — Какав камен?
— Заповиједам да изнесете на они свијет мене, мачку и кучку. И што би длан о длан, сви се наврх јаме обреше. Сада опет укреса па нареди Арапима те одмах
Кад цар то види, јако се обрадује, а свијет се скупи и бога стане молити за здравље онога који их је посјекао. У исто вријеме дођоше и слуге из двора царскога и
Али царев син није хтио никако слушати, него узме новаца за пута, узјаше свога коња па пође у свијет тражити Баш-Челика. Путујући овако задуго, дође у једну варош.
То ти ми је врло жао, имам три сина, па да су прави, макар обишли сав свијет, они би се сложили па у свијет те нашли мој трс, и онда би ми, бокцу, било срце на мјесту.
То ти ми је врло жао, имам три сина, па да су прави, макар обишли сав свијет, они би се сложили па у свијет те нашли мој трс, и онда би ми, бокцу, било срце на мјесту. Овако сам јадан прејадан, тужан претужан.
Кад то чу најмлађи син, оде браћи и каза им све по реду што је од оца чуо. Сад се договоре да крену у свијет, и да потраже очев трс.
Тако и учине. Опреме три црна коња ма̓м, и збиља, коњи ти одмах крену, и браћа се упуте у далеки свијет. Тако ишли, ишли равницом и брдом, преко поља и ливада, преко вода и шума, док дошли на прво раскршће.
Пошао си у свијет да нађеш очев трс, и добио си га. Да си био паметнији, и прије би дошао до њега, али свеједно, само кад је глава
је вакти сахат дошô, те зовне жену и рекне јој: — Ја сам се веома разболио, још мало, чини ми се, па ћу и ја на они свијет.
неће поштено ајлуке плаћат кô његов отац, те се почну здоговарати како би се најлакше наплатили, па да иду у бијели свијет. Најмлађи се слуга сјети нечем, те ће им рећи: — Не бојте се ви! Какав свијет?
Ћипико, Иво - Приповетке
Знали су да тамо свијет ходочасти чудотворцу св. Василију. А када су биле кућне и сеоске славе и уз гусле се појало, било је те су се заносили
И дође му помисао: „Да му је добро било, не би оставио своју кућу и пошао у туђи свијет”. И буљи у простор, и пренаша се мишљу код запуштена огњишта.
и да јој мајка зарана не умрије, била би дочекала пуну младост без бриге и не би прво времена потужила се на свијет. А није била ничему узрочна.
И никако да се поврати кући. Стоји на једноме мјесту и замишљена гледа. А око ње врви свијет, но она као да га и не види: мисао је далеко води, и хтјела би даље да пожури.
А како је теби? —Пусти!... — одговори он нехајно. — Ја се празан нећу враћати; у свијет ћу поћи...Видим ја што је: најгрђи је друг невоља, а код нас је има колико те воља... Гдје је корисније, ту је најбоље.
Дјевојка се из мисли прене кад је на обалу међу свијет ступила. Сунце је и до мора допрло и мјестимице га обасјало; над пучином дрхте његове топле зраке.
Пред њом се отвара нови свијет, о којем није нигда ни сањала, но свеједно је била узбуђена. Једна стална мисао одмах на поласку заметнула јој се у
Цвијета изиђе за Лазом и, непомично гледајући у њ, уђе у пространу чекаоницу. Уоколо свијет се журно разилази. Лазо посвршава послове око пртљага, а она гледа кроз отворена врата у зимњи сутон...
Он се жури: студено му, и огладнио је, и не мари за чељад што мимо њ пролази. А слободан је и протискује се међу свијет, као да је у своме мјесту. Дјевојка једва га стиже; гледа му ход и кретање — ништа не мисли.
Два дана чекали су да пароброд крене, да их понесе у други свијет. Та два дана, — особито кад је Лазо за послом избивао — била су јој дуља од цијелога пута.
Па и сада с одвратношћу гледа у пијани свијет и осјећа задах жестоких пића и неугодни воњ задимљених, шкиљавих лампа, — и никако да у Спасоју види замишљену
Она сједе за ниски сто. Лазо дохвати и напуни двије чашице жестокога пића, донесе па и сам сједе до ње. Гледају у свијет што поред врата пролази, и пију помало. — Гледај, Лазо, псето вуче колица!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Чујеш ли?... Ту вашу малу Мораву. која се кочопери и узимље свијет на врат, а нема је ни колико добар турски вилајет. Чујеш ли, мрзим је!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ал’ о томе други пут!... Каква је, Хусо, она баба што се око врата шуња?... Да је ноћу видим бих од ње у свијет бјежао! ПРВИ ТУРЧИН (гледа кроз прозор): Та то је она ноћашња вјештица те нам издаде хајдуке...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кам' блаженство у ваздуху? Бе ли свијет а под земљом? Себи живи на свијету, Свету ради, не надај се: Нема хвале по заслуги Нит' живота после овог!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— викну кнез оштро, готово званично. — Поведите бакове на ову раван ниже плота! Изведоше их. Околи свијет са свију страна. Бакови се почеше њушкати, као да се упознају. — Трке, Јаблан! — Трке, Рудоња!
Торске љесе нешто свијет разнесе, нешто се опет осушише и сагњеше. Друго све узе невидовни удес и разграбише птице небеске и разнијеше просјаци
Највише је чамио у кући и око куће, и врло је ријетко излазио међу свијет, који гледаше у њ као у неко чудо и страшило.
— Ама, виђе ли ти, Вујо, како је леден и немилостан данашњи свијет: нико ни да се нашали с цијеном, а шјутра су Задушнице!
Никог не воли, никог не трпи, ником не вјерује. Мрзи на сав свијет, а на родбину, чини ми се, највише. Отјерао је сина од себе, а попадију је толико тукао и мучио, док неке године од
Примакао је један ред преко дозволе, али игуман је, па неће на њег' ни свијет ни суд. Тако он, кажу, ради сваке јесени. Сједи се око котла, помало пије и прича да котлар не задријема.
И берићет и ракија и људи и све, све!... Опогани се свијет, истрова се, па крај! Ни оне старе пјесне, ни оније' људи, ни оног весеља и шенлука, ни оног старинског јунаштва...
Свачем ја знам верак. Нит ми требају какве справе, ни каурске лумере. Шта ће ми тај гад? И досад је свијет брез тог био, па је некако живио...
— Ви 'оћете да вам то приповједим? Е, моја дјецо, истровô је Швабо свијет, испоганио и превјерио. Ушла у народ некаква невјера и проклетство.
Швапски солдати изишли су с једним капетаном на Кадину Воду, поразапињали чадоре, па 'нако ћуте. Свијет се био мало смирио, али још, штоно веле, заудара кокија од барута.
Тако се у оно вријеме новтало и говорило, и ово вам је, дјецо моја и Србови моји, кô једно историческо збитије. Свијет се јопе' узнемири. Почеше луди склањати нејач и сермију у збјегове.
Боље да ми попијемо него Турци Крајишници и Асан-бег Чеко, булешику му његову и џамијски шиљак! И Бога ми, свијет се лијепо и подобро прибра.
Ћипико, Иво - Пауци
— Не да газда... А што? — Већ му нема на што дати ... Подне је близу, па свијет из дућана оцилази. Човјек са перчином, дрхтећи и стрепећи од нечега, приближи се газди.
Раде изиђе на улицу, гази по чаршинском блату, тражећи гдјегођ да купи јабука. Подне је већ митило, па се свијет разилази: неки сврћу у крчму, а неки се журе кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна свијећа, привезана уз
— Не зови га, вјерујем ти, господару! —прекиде га Илија. — Скупа је сада земља, Илија; свијет се народио а земља не примиче; а видићеш домало што ће бити ..... —Попусти, господару! —Не могу...
Часом наста трка и свјетина скупи се око њих. Радивој не пушта цуре и, онако обгрљен, хоће да мимо свијет прође. Петар му пријечи, а помажу му неке комшије, ради цуре пизмени на Радивоја.
Стриц јој Петар вели: — Чисто да сам знао што сад знам, бива што свијет говори, — али свијету није сваку ни вјеровати, — не бих био однио им поруку Радивојеву.. . не бих, па ето...
не бих, па ето... —А што то свијет вели? — упита Павле, оно одуго момче дугих коса што хтједе Цвијету цурске недјеље Радивоју отети, учинивши се невјешт.
Друкчије поп не би био рђав човјек да се разлогу даде: ко ће цио свијет ставити под једну капу! Гдје је то! Једне вечери, кад прелџије одоше, вели сину: —Чуј, Раде, послушај ме! —хоћу.
— опази поп Вране. —Не треба да се он врза око ње... Она за њим пристаје гдје хоћеш, — увјерава слуга. — Не будали, свијет више говори него је... и мене потварају с њоме, а праведна је.. . —Чудо божје, што она вас неће ...
Радивоју дотужи па пође у свијет, на радњу. Он из села, а Павле у кућу са пријатељима по Цвијету. Али неће је одмах водити својој кући: викла је
Иза велике мисе, разилазећи се, свијет шапори о Ради, али нико ни цигле ријечи не рече попу Врани; он је господар у цркви, па може како хоће!
Јутрос Маша му чисто казала да воли Раду мимо цијели свијет, а кад њега не би тако волила, ех, тада се не би ни њему отимала.
Ено комшији Војкану узе све. Бјеше се с њиме нагодио да на „рате“ плаћа, јер му синови пођоше у, свијет на рад. Два сина, као два града, донијели јесенас лијепих пара.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Е, велика сила удари... — А вала, пас им мајку гонио, запамтиће, светога ми Петра, Црну Гору, те ће и на онај свијет приповједат. — Море, не смију они на нас ударит, јер нас се боје! — додаје један Црногорац.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Од оног часа њезин корак мио Ја свуда чујем, и све мислим на њу, И с њом у срцу носим свијет цио... Ноћу, кад мјесец топи се по грању, Она ми дође на доксат кô неки Шум тајни.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
јунаке који почну на наше крвнике, спопада га брука Бранковића, часне посте за пса испостио, гроб се његов пропâ на та свијет! Ко издао, браћо, те јунаке, не предавâ пуње ни проскуре, него пасју вјеру вјеровао!
или камена, па кад Шарац маховину поједе и сабља испод греде или камена испадне, онда ће се и он пробудити и опет на свијет изићи.
си и откуд си; ти се кажи земље Каравлашке: „Служио сам бега Радул-бега, не шће мене службу да исплати, пак ја пођох у свијет бијели, да ђегођи боље службе тражим; пак сам чуо за свате цареве, и пристô сам незван за сватови рад' комада љеба
Бог му дао у рају насеље! Нама, браћо, здравље и весеље! 64 СЕСТРА ЂУРКОВИЋ-СЕРДАРА Откада је свијет постануо, није љепши цвијет процватио што је данас на ову годину у Лијевну, граду бијеломе, мила сестра
Њима мајка, а мене дружина! 71 УДАЈА СЕСТРЕ ЉУБОВИЋА Откако је свијет постануо није лепши цвијет процватио него што је овијех година насред равна поља Невесиња, у дворима бега
“ Кад то чула земља Семберија, сва Ивану по ријечи дође; кад се свијет слеж’ у Бијељину, онда Иван по народу пође, низ образе грозне сузе лије, а оваке ријечи говори: „Ко не има од срца
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
па и оне по читаву ноћ неповјерљиво жмиркају као да ће рећи: — Куда ли се то ти смуцаш, протуво једна, кад сав поштен свијет спава?
— Ихај, ово треба да види читави свијет! —весело повика дугоноги дјечак и брзо загребе уз прву букву. Попео се до на сами врх, све док му глава није изронила
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Да видите матер, која је без бриге и без иједне муке на свијет дете недознано породила, а сад ето, од муке стреле ме пронузују!