Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Било како му драго, владика дође, и наш поп осоколи туна. Владика одмах чинио ручак. Било је пуно свијета, а наш поп, веле, сједио у зачељу. Ко ће с нама!
Владичина је воља да дијете, прије него се сасвим врати кући, види што више свијета и научи се чему се год деси прилика Попу је казао: „Стрпи се, оче, још годину дана! Нека дијете прође свијета.
Нека дијете прође свијета. А послије, кад ти дође, нећеш се више од ње одвајати!” Тако опет наступи вјечност, послије које ће зар и нама гранути
А кад коме од нас момака пружи руку, а он сав поцрвени. Искупи се доста свијета, па је као младу одведосмо поповој кући.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Аха! Неимање, што но кажу, немир је од свијета. Ти си, Павле, утањио, ал’ ако те немаштина вуче у Росију, махни се тога!
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Лијепо смо, богме, почели! С неба сипа читава туча од мачака! Гле, алај тутњи! Смак свијета, готово је! ДЕСЕТА ГЛАВА Опет у џаку — Бркина чађава сланина — Орахове ципеле — Клизави свијет — Коњ скаче на миша —
Јурио сам га, јурио све до краја свијета и кроз једна врата на граници истјерао сам га сасвим из свијета и залупио врата. — Жив жив! — питали су врапци.
Јурио сам га, јурио све до краја свијета и кроз једна врата на граници истјерао сам га сасвим из свијета и залупио врата. — Жив жив! — питали су врапци. — Жив, жив, јакако! — шепурио се Жућо.
Матавуљ, Симо - УСКОК
онај, на коме купише вино, и рече приставу: — Богами, радије бих се навезла на дебело море, да ми се нагледат’ свијета, но што бих се баницом назвала на ове крајеве! — А, јадо, имâ би и свијет да се чеса нагледа, кад би тебе гледâ!
Удовица и Шуто такође приђоше му руци. Кнез рече Крстињи: — Ево ни, бабо, једнога госта из свијета! Она прихвати: — Добар ни дошао и с анђелом дошао! — Уђи, господине — рече кнез. — Дом је божји и твој.
? — Е, видиш, у нас је одскоро! Нема њеколико година откад је наш владика набавио из свијета сјеме и растурио га по народу.
— У исти мах опази да се сви намрачише и да Крцун погледа Стева као не одобравајући. Ћоро одговори: — Човјек из свијета као и ти!
А ти, жив ми био не бркај и не прекидај, јер ја ово причам овоме човјеку из свијета, који ме до сада није чуо!... И обрте се Јанку. Остали заподјеше разговор међу собом.
Кнез све то зна, а да ти не хтједе да баш од њега чујеш! — А ко бјеше тај писар? — Бјеше, брате, човјек из свијета, њеки веле из Дубровника, латински поп, кажу врло учеван и поштен и предан владици.
— А, опрости, кнеже, ја се заговорих с овијем младијем човјеком, а на тебе заборавих? Што ћеш! Жељан сам човјека из свијета, а сувише, с овијем бих ђетићем имао говорити дан и ноћ! — Не замјерам, господине Саво.
пиштоља, архибужâ, сабаља, дервишких наџака, буздована, оклопа, оружја из различитијех стољећа, с различитијех крајева свијета, које је удес прибрао у један манастир!
— Тешко и да се ожени, али није вјеровати! Гдје би он узео Црногорку? А прилика није да би довео какву из свијета. Сад како му драго о томе, елем ти је цијелијем путем од Рајчевићâ довдје мишљах о Јанку, и мишљах: бôго ти мој, да ми
Може бити да их је, поврх свега, гурао једно другом у загрљај и нагон за укрштајем, те „човјек из свијета“ приону свом душом за „чедо природе!
— А што да ти кажеш! Мазиш ту дјевојчину и тражиш јој домазета из бијелога свијета! Њему преврије, те је свом снагом стиште иза шаке и тргну!
Али није тако! Јанко је човјек из свијета, мио владици, већ чувен по свој Црној Гори и наш осветник, и поврх свега има своју кућу, дакле, није прави домазет!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
старим одбаченим књигама, и кад случајно набасам на пјесмарицу о Марку, увијек се тада сјетим Малигана Делије и његова свијета.
је расрђена старца, стезао је у руци већ заборављену кашику и није више имао ни срца, ни суза, ни свог тајанственог свијета са хиљаду дуката.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Београду, 1870, радо се бавио природним наукама, давао мале преводе из природних наука и превео је Кукова путовања око свијета.
Милићевић, Вук - Беспуће
Он се журио кроз ту гомилу свијета, не марећи да опази икога, да се осврне за којом женом, да поздрави кога или да коме врати поздрав.
“ и изгуби се у оној ломљави и метежу. Његов воз пројури и стаде одједном; из њега куљну мноштво свијета и, пролазећи поред њега, ишчезаваше кроз једна врата. Он се попе у кола и стајаше на прозору.
прашине и сухе жеге, док се сунце спуштало и слабило: главном улицом комешало се, мимоилазећи се, мноштво вечерњег свијета који је био изишао у своју обавезну шетњу; људи се гласно поздрављали, застајкивали, смијали се и добацивали досјетке;
ли је она могла да осјети његову равнодушност и да ли је носила јад у души, не казујући га никоме, сакривајући га од свијета, од њега па и од саме себе, она рече мирним гласом, без роптања и срџбе: — Шта ћу вам ја више? Ви мене више не волите.
Послије пола сата, између свијета који се враћаше из цркве, пројаха калуђер, са излињалом камилавком на глави, на осамареном коњчету са подсавијеним
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Нису ту помагала ни сва тртљања неуморног рођака Саве, дјед је био слијеп и за боје и за све цвијеће овога свијета. Туга да те ухвати.
стари лопов Сава и доста некаквих косматих старчина с кожним ћемерима и торбацима у којима се крило пола тајни овога свијета.
С докрајченим даном погасио се и отпловио у таму и тај посљедњи кутак негдашњег дједовог свијета, однијеле га сутонске воде, као да је плутајућа млин-лаћа са ријеке Уне који никад и није стајао на чврстој земљи.
— и тамо, канда, има свијета, шупље је испод неба. Има, има ... Хоћемо ли доље? Пошло би се, роде мој, али како ћеш заборавити све оно што си
— Вала, и вријеме му је било. Дјед је и даље пренеражено ћутао, као да више није чељаде од овога свијета, а друштво живну и окуражи се. Бестрага му глава, нек је коначно ријешена и та загонетка са светитељем.
— Ево нама пред богом адвоката, не би оваког нашао одавде до Цазина. Ех, Цазин! Име те вароши с краја свијета звекнуло је испред мене као сјајан сребрни талир-петача (од пет круна) и својим радосним циликом испунило ову ноћ, и
и за мог дједа, честиту старину, која се тако лијепо умјела наругати вјечитим страшним сјенкама иза крајње границе свијета, тамо негдје за свјетлуцавим сребрним Цазином, градом из Самарџијиних прича.
Тек сад се дједове очи нетремице заковаше за придошлицу. Тај глас, однекуда добро познат, али као да долази с другог свијета, проже дједа чудном, неземаљском језом. — Шта је сад ово, ево, канда, већ и мртви устају, а? ...
Свак се утркивао да га викне, поздрави или почасти. У нечију добростојећу кућу, опет, долутао би однекуд из свијета, обично из Лике, какав далеки рођак, самац, без фамилије, па би се прибио уз огњиште, ријешен да ту проборави до
Тих недјеља и мјесеци пролазила је друмом крај наше куће читава варица разноразног свијета. Плутали су незнано куд наплавци и крхотине разбијеног ратног брода Аустрије.
бакарне тепсије, сахане и бакраче не би ли с њима добила битку, за калајџију Мулића то је био први знак да је смак свијета на прагу. — А, док је оно окренуло да овако божје благо набија у топове, више нема живота, нема државе.
— бобоњи кум брко. — Дај, пофали се. — А какве си ти, чучећи у тој твојој рупи? Ја сам бар видио свијета: Приједор, Сану, Нови, Отоку, Бужим, а ти — гледаш мачки под реп.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
266 КРЕПАО КОТАО 268 А ШТА ТИ ЈЕ 270 СЕЉАК И МАГАРЕ 271 МЕДВЕД КАО ПУДАР 272 ЛАЖ И ПАРАЛАЖ 273 ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА 274 ДОБРО ЈЕ КАД-И-КАД И ЖЕНУ ПОСЛУШАТИ 276 ШЉИВЕ ЗА БУБРЕ 277 ПОМОЗ БОГ, ЗЛА ЖЕНО!
су Приповетке: »Лаж за опкладу«, »Ђевојка, удовица и пуштеница« И »Еро и Кадија«; у додатку ка броју 91: »Еро с онога свијета«, »Све, све, али занат«, »Еро и Турчин« И »Слобо иже али сирца ниже«; у додатку ка броју 95: »Зашто у људи није табан
« ТАМНИ ВИЛАЕТ Приповиједа се како је некакав цар, дошавши с војском на крај свијета, пошао у тамни вилает, гдје се никад ништа не види.
хајте ме спустите у ову јаму, а ја идем тражити старца, и тражићу га докле га не нађем, па ма морао ићи до на крај свијета. Ови сад брже-боље сплету од паветине уже, те спусте Марка у јаму.
Он им назове бога, а оне ће њему: — Бог дао, човјече с онога свијета, бог дао! А каква је тебе невоља амо догнала? Он им сад каже све, и пита их јесу ли видјеле старца од палца са брадом
Окупи се много свијета да чује шта је кмет учинио и шта ће кадија судити. Ту дође и Јеврејин и потужи се кадији да му је онај кмет избио око.
— Богме, ако и код нас изникне онолики струк зеља колики код вас, да га у овом казану варимо. ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА Копао Турчин с Туркињом кукурузе, па на подне отиде Турчин да препне и да напоји коња, а Туркиња остане одмарајући
— Бог ти помогао, кмете! А одакле си ти, кмете? — Ја сам, кадо, с онога свијета. — Је ли, бога ти, а нијеси ли виђео тамо мога Мују који је умро прије неколико мјесеци?
Туда сад прође један кмет с онога свијета, па каже за нашега Мују да се мучи без ашлука: нема за што да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву, те
ЛАЖ И ПАРАЛАЖ: Забележио Вук Врчевић. Објављена у првој књизи његових народних приповедака, 1868. 104. ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА: Записао Вук Ст. Караџић и објавио у првој својој књизи народних приповедака, 1821.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ШУМА ЧАРОБНА ШУМА (УВОД) На крају свијета, код задњег друма диже се стара, прастара шума.
МЈЕСЕЦ И ЊЕГОВА БАКА У шуми старој огањ гори, блиста у мраку на крају свијета; кад ближе приђеш — од сребра двори, по њима мудра старица шета; над кровом плави вије се дим; ту живи Мјесец и
У шуми старој огањ гори, блиста у мраку на крају свијета, кад ближе приђеш — од сребра двори, по њима мудра старица шета ... Носећи капу невидљивицу ...
“ Дивова група натисну трком кроз тмину густу за својим Брком, побјегли тако горућих пета у буџак неки на крају свијета. Тамо их страва и данас туче, у некој шпиљи вјечито чуче. Помељар Ћоса узима торбу и брашно сипа, кући се спрема.
А Морепловац воли да броди морима свијета по модрој води, врти се, јури, немирна чигра, на гриви вала у пјени игра, уз пљусак воде скаче високо, весели
“ „Невоља нас иста здружи, хајде са мном, корак пружи.“ Иду преко свијета бијела, дођоше до једног врела, кад крај воде чудан гост неку стару глође кост.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
И око и чело Све нам, браћо весело! ТУЖБАЛИЦЕ 93. Ти се хоћеш дијелити Од свијета бијелога, Од црковне те господе?
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Да, кад главу раздробиш тијелу, у мучењу издишу членови... Куго људска, да те Бог убије! Али ти је мало по свијета те си својом злошћу отровала, но си отров адске своје душе и на овај камен избљувала?
Удри врага, не остав му трага, али губи обадва свијета! ВОЈВОДА СТАНКО (ЉУБОТИЊАНИН) Имаш разлог, војвода Милија. И дабогда траг нам се затро кад под овом живјели марамом!
КОЛО Три сердара и два војеводе са њихово триста соколовах, соко Бајо су тридест змајевах мријет неће док свијета траје. Дочекаше Шенђера везира уврх равне горе Вртијељке и клаше се љетни дан до подне.
браћу соколове, Далматинце и храбре Хрвате; па бродове њима напунили и тиска' их у свијет бијели, те довукуј благо из свијета и притискај земље и градове. СЕРДАР ИВАН А судови бјеху ли им прави?
У једну се кућу сакупљаху пошто мркни и пошто вечерај. Кућа бјеше сила од свијета, ужди у њој хиљаду свијећах; по зиду јој свуд бјеху пањеге, цијеле се напуни народа, тако исто и кућа остала; свуд
Ја сам много обишâ свијета. Најсветије небесне храмове што је земља небу подигнула ја сам редом сваки полазио, насркâ се дима с жертвениках.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Та дошли би већ с онога свијета, сакрррамент!“ Ох, грознијех тих њеколико тренутака док се попеше уз узане степенице бедема!
Осим тога, пошто бјеше самотан и клонио се од свијета (а можда и огорчен у прошломе животу), црпао је он из додира са дјецом насладе што му је мањкало.
који је жље расвијетљивао густи мрак под очевим кровом; смијешно им је било скучено знање и олако оцјењивање свијета и новијех прилика у свијету које се за трпезом чујало увијек са истим ријечима.
“ „Но, уврже се на ујчевину, мој Иличковићу“, прихвати онај стари смијући се. „Да га видиш какав је, би испросио по свијета ш њим, штоно се рече.“ „Слаб, што ли?“ „Рђица, брате, каквијех је срећом мало у нашијем горама.
“ „Господару, оба ми свијета, зло нијесам тражио нити га желио! Твоја сабља а моја глава. Радији сам да моја глава умири свађу, него да ради ње
„Марко Јоков, јеси ли све истинито исповједио?“ започе Владика. „Јесам!“ „Тако ти Бог помогао и овога и онога свијета!“ „Амин!“ повтори момче, поузданим гласом. „Амин!“ викнуше сви у један глас, да се громор разлијегао на далеко.
„Рањеника? кога? ко ви је рањен?“ стадоше питати сви једанак. „Човјек један!“ „Који? откуда!“ „Е, из бијела свијета“, прихвати Озринић, „али вјере ми, добар чојак, као да је међу нама растао!“ „Причај сердару, вјере ти, шта је то!
Насликао је бјеше да сједи; једном руком покрила пас, а другу спуштила низа се. „Е, фала Богу, шта не умију људи из свијета!“ говораше Милица. „Као људи учевни!“ примјети Јока.
Сердар сједе крај њих и једнако их мјераше. „Ма ти нијеси из Котора. Ја бих те познао да си!“ „Не, ја сам из свијета!“ „Ама лијепо говориш нашки!“ „Како не би, кад сам Србин!“ „А тај други?“ „Он је Нијемац!
И нама, који смо никли у овијем кршима, тешко је овдје живљење, а камоли теби, чоеку из свијета, научну, и виклу на господство...“ „Није то, није то!“ прекиде је он. „Тебе срце вуче тамо...
Међу тијем народом, што живљаше животом, пунијем насладе и чара, каквог велможе овога свијета не могу за своје благо имати, међу њима бјеше, богме, и несретнијех, јер је зло и добро помијешано на свакоме крајчићу
Осим свега тога што их је једно к другоме приљубило бјеше тако названи нагон за укрштајем. Он, „човјек из свијета“, разумије се да је снажно прионуо уза њу дјевојку, из „сирове природе“.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Да не да бог онолико мука колико се може трпети. — Крпеж и трпеж по свијета држе. — Трпен спасен. — Најпречи су комшија и кошуља. — Нужда закон мења. — Потреба закона нема.
— Чувај друга као брата. — Тешко другу без друга и славују без луга. — С добријем другом прико свијета, а са злијем ни на пир. — Боље је имати рђаву годину него рђава сусједа. — Тежи је рђав друг него дуг пут.
— Образ нема сто рала. — Све дај, а човјештва не дај. — Више ваља прст образа, него свијета благо. — Благо добром чину и светлом образу. — Рука руку мије, образ обадвије.
Дједе Раде, тако ти свијета и вијека, је ли ти жао умријети? — Јест, тако ми свијета и вијека, као да сам се јучер родио.
Дједе Раде, тако ти свијета и вијека, је ли ти жао умријети? — Јест, тако ми свијета и вијека, као да сам се јучер родио. — А учини ти се колик вијек?
“ 5 (Пре спавања да би се сазнао суђеник): „О, Боже, створитељу свијета! Ти си створио свијет и све на свијету, те тако и мога суђеника.
са дванаест месеци, сваки месец са по четири недеље, свака недеља са по седам дана) 218 — Једна гуја преко бијела свијета? (Дуга) 219 — Једна гуња, дванаест рукава?
(Година, месеци, недеље и дани) 237 — Преко бијела свијета једна гуја? (Муња) 238 — Пуно га је поље а не могу њим ни котарицу напунити?
(Месец) 257 — О делијо, делијо, Куд си сву ноћ ходио? — Сâм сам хитро летио, По свијета тјешио? (Сунце) 258 — Оца нема, мајке нема, а свако јутро се рађа? (Сунце) 259 — Пола хлеба на планини стоји?
(Звезде) 263 — Пуно решето љешника, а међу њима ора'? (Звезде и месец) 264 — Путник је долазио из бијела свијета: нити хода, нити лети; нити једе, нити пије; не говори, а не чује се? (Сунце) 265 — Ријез сланине преко све планине?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ЗЛА ЖЕНА. 4 ИИ. ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ. 6 ИИИ. ЂЕВОЈКА, УДОВИЦА И ПУШТЕНИЦА 8 ИВ. ЕРО И КАДИЈА. 9 В. ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА. 10 ВИ. СВЕ, СВЕ, АЛИ ЗАНАТ. 11 ВІІ. ЕРО И ТУРЧИН. 12 ВИИИ. СЛОВО ИЖЕ, АЛИ СИРЦА НИЖЕ. 13 ИX.
220 25. КАПА И СВАТ. 221 26. СЛОВО ИЖЕ, АЛИ СИРЦА НИЖЕ. 222 27. ЂАВОЛСКА СЛАНИНА. 223 28. ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА. 224 29. ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ НА СВИЈЕТУ, ИЛИ ПИЈАН СРБИН И ГЛАДАН ТУРЧИН. 225 30. ЕРО И ТУРЧИН. 226 31. ЕРО И КАДИЈА.
Кад нијеси гледао мојој у ћитап, ље нећеш ни твојој.“ В. ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА. Копао Турчин с Туркињом кукурузе, па на подне отиде Турчин да препне и да напоји коња, а Туркиња остане одмарајући
У том удари однекуд Еро: „Помози Бог кадо!“ — „Бог ти помогао кмете! а одакле си ти кмете!“ — „Ја сам, кадо! с онога свијета.“ — „Је ли Бога ти! а нијеси ли виђео тамо мога Мују, који је умро прије неколико мјесеци?“ — „О! како га не би виђео!
туда сад прође један кмет с онога свијета, па каже за нашега Мују, да се мучи без ашлука: нема за што да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву; те
сваки у свој гроб, а калуђер својим путем казујући народу да се каје и да не би који без исповијести пошао с овога свијета. 22. КОПАЊЕ БЛАГА.
и као најпаметнији чоек на свијету, почне мрзјети на свога брата краља, те шта ће како ли ће да га смакне с овога свијета, науми да га убије, и да он мјесто њега краљује, па једну вечер кад му брат заспи убије га, па га распори и нађе у
и просто ти било од Бога и од мене грешнице! али тако ти овога и онога свијета, чуј ме и послушај ме што ћу ти рећи: ево ти прстен, и коју ђевојку нађеш и испросиш, немој је вјенчати ако јој ови
уздуж с врха до дна, и у њој нађе записано много знатнијех ствари кад се шта догађало у стара времена од постања свијета. Тако они чоек обогати и проживље са својом женом и ђецом.
; в) Херцеговачке женске пјесме ком. по 1 фор. 50 нов. и Приправа за историју свега свијета ради дјеце, по А. Л. Шлецеру, ком. по 60 нов. З. Н. Ст. Г. — у Бечу у Штампарији Л. Соммера и др. 3.
5. ЦАРИЧИНА СНАХА ОВЦА. Бијаше некаква зла царица, која многе људе и жене с овога свијета смицаше да се никада није нико могао досјетити, и немаше друго никога него једнога | једиктога сина којега мишљаше
“ Син јој на то одговори да јој захваљује на свима ђевојкама од свијета и на свима крилатијем синовима, јер је већ нашао ђевојку, и да ће је на срамоту материну вјенчати, већ ниједну, макар
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
католичког народа око четири стотине хиљада душа; ова је сиромашна, те се њезина дјеца кланчају на све четири стране свијета ради хљеба насушнога, па ко то зна, тај би могао рећи да у томе винограду господњем према простору земљишта и броју
сељака, који стојаше на тријему оборенијех очију и веома замишљен, тако замишљен да се ни обзирао није на гужву свијета, која се око њега мотала. Особито га жене радознало посматраху.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Сва ти овде гину поњатија, вообрази сами себе гоне и губе се у неизвјесности! Од свијета на ком ми сјеђасмо до небеса престолодржнога растојање преужасно бјеше - стопут више Земље од Урана; сав небосклон
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Кроз притворене капке провукао се сноп зрака и одразио на бијелом стропу слику вањског свијета: видим као на неком екрану изврнуте фигуре пролазника, умањене али у правим бојама, потпуне и живе: сестрица у бјелини
Тако сам се забављао и некад давно, давно. У собу мог дјетињства исто је тако продирала изврнута слика свијета напољу, у љетна поподнева кад сам послије купања лежао с још влажном косом на узглављу које је мирисало по сунцу.
сјеновите стране, прелаз је био тако нагао а промјена слике и расположења тако велика као да прелазиш из једног свијета у други. Дугачки ходник био је размеђе двају царстава: ту су се укрштавали свјетлост и сјена.
Наша мисао непрестано прелијеће по непознатим видовима живота и свијета као што утанчани прсти слијепца прелазе преко непознатих и непојмљивих лица.
Беспросторан и посвудашан; и, онако притајен иза жалузија, некако угодно одсутан из свијета и збивања, а опет не сасвим без увида у њих, не сасвим без сазнања о њима.
собичцима иза апотекарских преграда и сличним благоваоницама широм земљине кугле, деценијама и деценијама лежали удеси свијета. И да је то било златно доба човјечанства.
Морила ме питалица: је ли то стога што смо ми овдје некакав привјесак свијета, његово слијепо цријево? Или се и у другим странама кугле земаљске „догађајем” зове само оно што долази издалека, док
таква врста умјетности и потекла и у којој је она код своје куће, за оне легионе усидјелица што по свим провинцијама свијета грију душе на Шопеновим мјесечинама.
Има тако људи који тек додиром својих руку уводе ствари у круг свога свијета. Гледао сам домаћице на тржници кад избирају рајчице или кајсије. — Пошто су ове?... А ове?... А ове овдје? ...
Навикла на болеснике, ваљда их добро познаје. Зна како се круг њиховог реалног свијета сузи, сведе на најмање: за њих плес двију бијелих руку упослених над вулгарним предметима свакидашње употребе садржи у
Како ја ствари замишљам, човјек је, у развоју свијета, настао веома, веома касно. Тако касно да у многим странама још није ни настао.
Ако све извире из физиса, из стварности нашега тијела, из материје нашега свијета, по чему је важније, по чему је вредније оно што тај физис и та материја производе и у свијет нашег доживљавања гурају
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ГРАДУ 279 ПОМАЖЕМ ТИ СПРДАТИ 280 ХЕРО И ЦАР 281 ХЕРО ПЛАЋА ГЛОБУ 282 ЕРО И КАДИЈА 283 ЕРО И ТУРЧИН 284 ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА 286 ЕРА У ЦРКВИ 288 ЕРЕ ПОЈЕ ВРБУ 289 КАЛУЂЕР И ЕРА 290 ГЛАДНЕ СЕ ГОДИНЕ НЕ НАПЛАЋУЈУ ДУГОВИ 292 ЉУДИ ДИЈЕЛЕ
хајте ме спустите у ову јаму, а ја идем тражити старца, и тражићу га докле га не нађем, па ма морао ићи до на крај свијета. Ови сад брже-боље сплету од паветине уже, те спусте Марка у јаму.
Он им назове бога, а оне ће њему: — Бог дао, човјече с онога свијета, бог дао! А каква је тебе невоља амо догнала? Он им сад каже све, и пита их јесу ли видјеле старца од палца са брадом
уздуж с врха до дна, и у њој нађе записано много знатнијех ствари кад се шта догађало у стара времена од постања свијета. Тако се они чоек обогати и проживље са својом женом и ђецом.
ТАМНИ ВИЛАЈЕТ Приповиједа се како је некакав цар, дошавши с војском на крај свијета, пошао у тамни вилајет, гдје се никад ништа не види.
да је премудар, те тако то и цар чује, па га дозове преда се и рече му: — Ја сам чуо да си ти најмудрији од свега свијета, зато хајде кући, па ми ујутру мораш доћи ни бос ни обувен, ни го ни обучен, ни јашући ни пјешице идући, ни путем ни
ЗАШТО СУ ПРОСТАЦИ СИРОМАСИ Кад су народи дијелили срећу овога свијета, скупе се сви насред свијета и почну дијелити добра његова, па да брушкете мећу, и кога што допане на срећу, нека га
ЗАШТО СУ ПРОСТАЦИ СИРОМАСИ Кад су народи дијелили срећу овога свијета, скупе се сви насред свијета и почну дијелити добра његова, па да брушкете мећу, и кога што допане на срећу, нека га носи.
Еле, он тебе прејаха двапут преко ћуприје! ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА Копао Турчин с Туркињом кукурузе, па на подне отиде Турчин да препне и да напоји коња, а Туркиња остане одмарајући
Утом удари однекуд Еро: — Помози бог, кадо! — Бог ти помогао, кмете! А одакле си ти кмете? — Ја сам, кадо, с онога свијета. — Је ли, бога ти, а нијеси ли виђео тамо мога Мују, који је умро прије неколико мјесеци? — О, како га не бих виђео!
Туда сад прође један кмет с онога свијета, па каже за нашега Мују да се мучи без ашлука: нема за што да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву, те
ЉУДИ ДИЈЕЛЕ ЖЕНЕ Састадоше се на једном непрегледном пољу сви народи овога свијета да једном завазда уговоре и потврде по колико ће који чојек жена држати.
Ћипико, Иво - Приповетке
отиче у море; вечерас не јагми се као прво да прва зграби, па да одмах пође; мило јој гледати у мрачни простор и вреву свијета.
гдје нигда сунце не сије, није се одмицала од свога сиромашнога сусједства, као да се боји свјетлости и угледнијега свијета.
И већ се сложила с мишљу да ће се далеко иселити, преко свијета, и није јој жао, јер тамо ће наћи Спасоја који јој се све више у мождане усељује.
И тако постаде обртан и храбрен. Не прође дуго, па се зажели свијета, и жеља му се испуни. Узме путницу за иностранство, купи ново одијело, преобуче се и с дружином, задовољан, отпутује у
Очима потражи Лазу, и кад га у гомили свијета угледа, осјети се јачом и сигурнијом. Пароброд зазвижди по трећи пут, полако се отрже од краја и помњиво обрне, па
Чекаоница је расвијетљена и свијета је око ње мање, а они што су заостали сједе и чекају. Њој се не да поћи међу чељад, у свијетлост; једнако од нечега
Улазе упоредо у градске улице, у вреву свијета. Он се жури: студено му, и огладнио је, и не мари за чељад што мимо њ пролази.
У вреви свијета она не види већ Лазу; он јој је у свакидањем животу једина утјеха, а Спасојева се прилика јавља тек када је мисао
у свијет по улици ништа не можеда је утјеши; слуша кихот туђега језика, гледа необична лица, и засве што је у вреви свијета осјећа се сама, од свакога запуштена...
Гледа кроз прозорчић на улицу и премишља. — С тобом бих и на крај свијета! — отргнувши се сама од њега срамежљиво једнако јеца. Он се обрне к њој и мири је: — Проћи ће све то...
Што би код мене? Нека се широм свијета плоде... Они су отишли, а ја сам остала... Колико сам младости у своме вијеку видјела на овоме шкољу— а, што ћу
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
А после, одржавши збор, пошли Милојевој кући и известили његову жену Богдану. — Не може то бити овога свијета, сињој кукавици! — завапила она и скаменила се на месту. — Може... ти да си здраво н то дијете покрај тебе!...
— Али ти ћеш ме опет послушати — поче она шапатом и превијајући се око њега — да бјежимо у Србију... — Овога свијета не! — Хоћемо, хоћемо. Ради нас, јер се ја нећу никада потурчити, а ти ћеш вавијек остати ни то ни ово.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Од крви се стреса?... А ономе лудоме у бешици крв је испила... Платила је, бог дâ, онога свијета!... Е, опаке вјештице, жене несрећне!... Кобна ли часа кад ни у Црну Гору уљезе!
Кобна ли часа кад ни у Црну Гору уљезе! Све не у црно зави, црн јој образ и овога и онога свијета!... (Вујо гунђајући изводи рањеника напоље.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— поче му се безазлено улагивати. У разговору с Јабланом стиже Лујо кнежевој кући, гдје се бијаше доста свијета искупило.
Огласите својим црним гуком и јауком на све стране свијета несрећу моју голему и погибију краљевине моје и лепоте моје!...
— Зима, велиш? — Да, зима, зима! Колико ли је само свијета помела мећава на 'вој планини! Видио си, ваљада, оне гробове изнад мог шјенокоса... у 'ном пристранку? — Јесам.
Кикоћу, говоре и уговарају како ће ме и кад ће ме са свијета смакнути. О, небо вас убило! — врисну, и сав се од љутине затресе, јер се толико занио у говору да му се чинило да сад
— Нек је отац Сопронија задовољан и почествован, а за ме је лако! — рече Симеун, искапи чашу, па настави: — Скупи се свијета пуна, равна равнијана авлија. Све наоружано до зуба, дошло да брани од мрски' Агарјана ову свету цркву.
Данас не мереш виђети у свијета жировне и баковите сермије. Што нам је славни суд оставио, то је мирно, ћудевно, паметно; истина, мало мршаво и слабо,
То ти је морао неко казати, или си од неког чуо? Давид: Млого сам ја, господини моји, свијета прошô, из млого вуруна крува ио, са млого врела воде се напио.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Мак. У народној песми (Вук, Пјесме, 1, 534), у клетви: »Трећу киту мака бијелога — Да се смакне с овога свијета!« (етимолошка магија). Маслина. У Боки Которској на Бадњи дан ујутру ките м.
Ћипико, Иво - Пауци
Биће крви! — трже се Радивој, и притеже цуру к себи. Цвијета, нашавши се између двају бијесних момака у гомили свијета, чисто обезуми, њене очи, трепавице, трепте, а поплашени поглед лута уоколо, као поглед ухваћене птице у дјечачким
Те вечери било је чудо свијета у улици; понајвише некаква прљава, аљкава чељад чекаше пред вратима, погађајући се с женскињама; цјенкају се као на
Поглед му бесвјесно замиче на згрбљена оца. Мртав је и леден као и она голема литица поврх њега; нестаде га са овога свијета... И тога часа осјети око себе празан, пуст простор, и у томе простору уоколо као да нема ничега жива осим њега.
Као да се одијелио од свега свијета, и, као никада досада, у топлим сузама сазна и осјети у себи своје битство и моћ живота.
некамо неодређено, на махове загледа се у њу и, наједном обгрливши је, вели: — Машо, ја бих с тобом овако до на крај свијета! Би ли ти пошла са мном? Да некамо побјегнемо... Хоћеш ли? —Што говорите?
Стрица Петра чека што и Војкана. За њ је срећа што му синови зарађују и носе новац из свијета, али која вајда кад од главнога дуга никад не можеш паре откинути? Тако бар Петар вели.
Тако бар Петар вели. Давно би газда био и њему узео све за дуг, али синови носе из свијета и дају газди на рачун више двоструко но би земља му давала, па као вели газда: док су синови снажни, млади, па могу да
Избије на жељезничку штацију. Наново се нађе међу силом свијета. Жамор, шум сада га као успављује... У ушима му бруји и од њега се удаљује путем прама оној страни откуда је дошао
Зарана стиже у варош. Униђе у кавану да се мало одмори, па онда опет изиђе. Пред опћинском кућом није се видјело свијета. На обали опази неколико чиновника и два—три рибара.
Једнога дана уручише Јури чек од четрдесет златних лира, и он се одмах, пошто се је посавјетовао са људима из свијета, превезе преко мора у град да прими новац. С њиме је пошао и стари Грле.
Најеном изнебуха дође јој као да је откинута од цијелога свијета и плашљиво погледа у суху траву, како се на удару вјетра смјерно пригибље к земљи, као да жели лећи, завући се у њу; а
И наста тајац. Обома бруји у ушима шум живога мора и чини им се као да долази однекле из далека чак с краја свијета... И све стоје тако, док се изненада не прену дјевојка и погледа у сунце. — Биће брзо подне... Збогом!
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
И кад часак посљедњи стигне, Да смрт са земље и мене дигне, У вјечно жиће блаженог свијета, Гдје сваке сласти пролеће цвјета, Најстражње ријечи теби ћу слати: „С Богом о Мати!... с Богом о Мати!...
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Добро, а како је ова мала научила сву ту мудрост? — Ехе, то је код женског свијета друкчије — заврти пољар главом. — Женско ти се с тим роди.