Матавуљ, Симо - УСКОК
“ То због љетине. Али се ни кнез ни његови браственици толико у срцу не радоваху свијетлим празницима, које обично весело очекују Срби. А зашто то, разабраће се домало.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Над свијетлим твојим гробом злоба грдна бљува тмуше, ал' небесну силну зраку што ћ' угасит твоје душе? Плачне, грдне помрчине — могу
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
ме у небесна поља, да погледам блажено жилиште ђе си и ти никла и живила сљедујући стопам архангела на бесмртним и свијетлим крилма под знамењма славом развијаним, светом славом небесне благости, како што му и сада сљедујеш по блатнојзи и
Знам ја силу мога соперника и његово постојанство страшно, ал' се кунем свијетлим оружјем и мојијем непобједним штитом, са храброшћу мојијех војводах, свим оружјем мога легиона, искреношћу лика
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Био је поморац — млад, веома лијеп плав човјек с одразом тужне лежерности у свијетлим очима. С оним једва примјетним благим осмијехом безбрижности у коме као да се већ наговијешта да ће та безбрижност
у ушима, пригушен но упоран, на махове преобраћао у прољетну звоњаву звона што завијава пелудом дјетиње игре под свијетлим крошњама бреза, упрéдао у цилик саоничких прапораца што по свјежем санику клизе кроз пејзаж мрких оморика на божићну
од кише, под трешњевим гранама отешчалим од блиставих капи, дозивали су се преко ограда и живица у великим попут дуге свијетлим луковима. Рану јесен дочекао сам у високом умбријском градићу.
Ћипико, Иво - Приповетке
Марко поврати се к прозорчићу. У ниску собицу споља навире чисти, стежи ваздух и помало осваја је љетњим, сивим, свијетлим свићањем и носи собом са шкоља и с мора шапатљиве, бистре гласове летње зоре. — Нађи ми мараму!
Помислих: колико мора да чезне за свијетлим простором и слободом! И чињаше ми се немогуће да ће се игда припитомити и под теретом трпељиво поднашати над собом
Упро мјесец и у њену голу крошњу, обавио је и испунио свијетлим, прозирним пахуљицама, наресио је, као да хоће да је оживе.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Покрај мене пролазе, промичу уморно и сломљено младе и плаве Шокице у црним, атласким димијама, и црно-свијетлим шамијама, пуних, бјеличастих образа, крупних, плавих и необично тужних очију са притињеним сјајем.
Ћипико, Иво - Пауци
—Мале ствари, мало пара .... Марко га погледа својим свијетлим, зеленкастим очима и вели: —Знаш, одредио сам више никоме не давати. Суд ми, болан, одсјече главу, а да би зашто? .....
— изашавши пред кућу вели му, и, бројећи их помњиво, полаже их на Радину руку, а давши му их, погледа га својим свијетлим очима чисто у очи: —Ето ти их...А бог ти и душа!