Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Свакад они тако! Мишар... Лозница... Али беже!... Право веле: Бој не бије свијетло оружје. Већ бој бије срце у јунака. и стаде соколити своје људе... И поможе то.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Знам само да у пролеће иза наше потамњеле баштенске ограде просине нешто љупко, прозрачно и свијетло, па ти се просто плаче, иако не знаш ни шта те боли ни шта си изгубио.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Знам само да у прољеће иза наше потамњеле баштенске ограде просине нешто љупко, прозрачно и свијетло па ти се просто плаче, иако не знаш ни шта те боли ни шта си изгубио.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У планини, недалеко, видим, браћо, свијетло неко; колиба је или село ту ће бити што за јело.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВЛАДИКА СЕ ТРЗА КАО ИЗА СНА. ВЛАДИКА ДАНИЛО Удри за крст, за образ јуначки, ко гођ паше свијетло оружје, ко гођ чује срце у прсима! Хулитеље имена Христова да крстимо водом али крвљу! Тријебимо губу из торине!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
А кад се пламен слегни те свјетлост одсегни за њим, остало би свијетло гумнашце око огњишта, а по поду и по дуварима летијаху прве сјенке.
Полак гумна бјеше свијетло, а полак хладом покривено. Кад му свјетлост до ногу доприје и очи му заблијешти, Владика се трже из својијех мисли.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Одмах му донесоше свијетло и ново ођело, измише га и обукоше. За толико дана трајала је радост и весеље не само у њиховом двору, већ по цијелом
врло богату трговцу дође ред да иде на војску, он се спреми што се љевше може, обуче на се стојеће хаљине, припаше свијетло оружје и одјене свога хата врло лијепо па пође на војску.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
желио извући одавде, оставити све ово за леђима, па добро искупан и избријан навући свјеже фланелско одијело (не одвећ свијетло ипак), завезати лагани фоулард око врата, и упутити се, путник без пртљага, у једно ново прољеће! Фантазије!
— Такав је помало био и фра-Анђело. Гледао сам свијетло лимуново грање и старе грмове расцвалих олеандера у доброј заклоници самостанског тријема.
Ћипико, Иво - Пауци
Сварена, погнуше врхове ка земљи бијела жита, а кукурузи као да се боје сачекати сунца. А кад свијетло прољетно сунце диже се, указа се настрадало, пусто поцрњело поље као јесења стрњишта.
Посматраше их како тешким рукама нашироко одмахују и ударају утупљеном мотиком у црну земљу. Свијетло гвожђе звечи одмјерено и одбљескује се прама сунцу. Људи упријеше свом снагом, па премећу и преврћу црницу.
Село и море бијаху застрти сурим, непомичним застором. Обоје, к'о и небо, посвема бијаше изгубило своје свијетло плаветнило; још се истицаше само голо камење... Наједном допријеше до њега из цркве звуци оргуља.
Послужник за њима затвори врата, те одједном нађоше се одвојени од жамореће гомиле чељади. У соби је свијетло, јер сунчане зраке кроз отворена два прозора простиру се по поду и зидовима; у њиховом сјају, над њиховим главама,
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Над њиме високо, из прозирна вела Од сребрне магле, свијетло лице бдије, И у златном лету на убога села Нечујно и кротко свој благослов лије.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
слици пуној полета и жубора Стојан у тренутку кад је видео лепу и бесну Туркињу: Живо му је срце поиграло, а за појас свијетло оружје, у њедрима сахат закуцао, на прсима токе закуцале. па је токе рукам' устављао.
какав сам јунак за мегдана; ођеде ме цареви везире, ођеде ме и чадор ми даде; цар ми даде од мегдана вранца, и даде ми свијетло оруже; потписа ме цареви везире да сам војник цару довијека.
Ну опасуј мукадем-појаса, и припацуј свијетло оруже, ето к нама Страхинића бана, сад ће твоју главу укинути, сад ће мене очи извадити“.
Но Ивану слуге похитале, те у пољу сретош’ господара, а Ивану љуба потрчала, цјелива га у скут и у руку, отпаса му свијетло оруже, па оруже грли у наруче, у наручу носи на чардаке; вјерне слуге коње прифатише.
тридест мојих друга, сваки сједи у својој одаји, па кад дођу пашине делије, љубите их у скут и у руку, отпаш'те им свијетло оружје, а служите вино и ракију, а слушајте моје даницкиње: када пукну на бијелој кули, ја ћу онда пашу погубити, а ви
другу проговара: „Господару, кад се бојиш тако да проведеш свате кроз планину, дај ти мени мушко одијело, и дај мени свијетло оружје, ја ћу поћи прва у планину, и уздам се у бога вишњега да ћу проћи у кршне Котаре“.
Илија Мару разумио, не знаде јој друго говорити, већ он скида с себе одијело, па га даје лијепој ђевојци, и даје јој свијетло оружје.
Бре, да видиш лијепу ђевојку кад обуче ћузел-одијело све у срми и у чисту злату, а припаса свијетло оружје, начини се млада сератлија, а ђевојка и од себе л’јепа! Па одатле отиште дората и оћера пољем пред сватов’ма.
Привуче се Комнен барјактару, покупи им свијетло оружје, па затрпа у јелово грање, ал’ не може сабље Куничине, јер је Куна притискô пода се; око њега тенеф
Онда викну Сењанин Тадија: „Устан’, курво, Хасан-ага Куно! У мене је свијетло оружје, — устан’ вежи тридест крајишника! Јер, тако ми моје вјере тврде, ако пукне тридесет пушака, свијех ћу их
Па одоше у јелово грање, извадише свијетло оружје, о Турцима објесиш’ оружје, оћераше тројица хајдука, оћераше тридесет Турака, оћераше Сењу на крајину.
Притиште га Мустај-беже Лички су тридесет и четири друга, измаче му свијетло оружје. Кад се прену јунак из травице, те он виђе црнијем очима да су њега Турци притиснули, а код њега не има