Ћипико, Иво - Пауци
— Збогом! — одлазећи поздрави дјевојку. Иво пође у шетњу. Мислећи на Кату, гледа винограде по којима већ се назуцају свијетлозелени пупови , из којих пробијају листићи жељни топлоте и свјетлости — и чиста љубав прама дјевојци јави се наједном, и он