Употреба речи свијех у књижевним делима


Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

а о свадбама, крсном имену и на осталим великим гозбама „пију управо само по седам здравица: у славу Божју, у славу свијех светијех, у здравље домаћиново, у здравље црквено или свештеничко, у здравље својијех старешина или поглавица, у

Матавуљ, Симо - УСКОК

А у здравље и твојијех на дому и свијех којима си у срцу! Јанко захвали здравећи домаћину и његовима, величајући њега и сав му род.

великом златном медаљом на грудњаку, скиде капу, што и сви учинише, те започе: — Синовче, крило наше, ево нас свијех твојих брата да те овако за њешто молимо! Кнез драго, веома изненађен, уста и рече: — Шта је, браћо, за име божје!?

Из свијех кровова дизаху се димови, а не чујаше се ниједнога гласа; стока сита, пси сити, одмараху се. Јанку с лијеве стране диза

— Шта је свршено? — А оно што су одлучили сви главари, у име свијех племена, рецимо, мир или рат, или умир између брастава, као што ће сад бити о новој години! — И шта још?

— Код Пура Перова, Стијепа Мркова, Мирка Јокашева и Маркише Стевова. Ја ћу к њима с тобом, јер ја сам најмлађи од свијех домаћина. Само ме ти сачекај код Пура, док ја часком обиђем дједа Мргуда, стрика попа и стрика Стева Бајова.

Игуман Ђорђе започе: — Поздрав ти, господару, од попа Милутина из Тушине, па онда од свијех Морачана. Бјеше их много код мене о божићњим покладама. Сви те поздрављају и руку ти љубе.

— Јесте, заправо, сој — прихвати Црмничанин — а јесте у њечем и богатији од свијех Црногораца! — Чим? — пита њеко. — Сољу, ваистину! Слушали сте да у њихови стари сијали сô, па им се још потражује!

Старац бјеше необично добре воље, јер му из свијех племена долажаху гласови да се мир утврђује, да се народ покорава судовима, да су добри биљези е ће се и порез моћи

Не треба ми коњ. Владика их пресрете и рече: — То је лијепо од тебе! Обрадоваћеш их свијех!... Али добро би било да се обојица заложите и да понесете мјешчић вина! — Обраде! — викну ђака.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

цару како сваке ноћи гледа у сну страшила: њихов син постао уједанпут велики па цара, као, с пријестола збацио и њих свијех у аргатлук отправио.

Ето ти и трећега 'ајдука, војник посијече и њега; ето четвртога, петога, шестога и тако даље — војник је свијех редом исјек'о до два'ест и девет. Додија се арамбаши чекајући, па поче сам собом: — Куђ су се ђели они врагови?!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

СЕДМИЦА И сврши Бог до седмога дана дјела своја, која учини, и почину у седми дан од свијех дјела својих. Прва књига Мојсијева 2, 2 Бог је сковō земљу, потуру велику, приковō је на њу своју царску слику.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ВУК МИЋУНОВИЋ Отпиши му како знаш, владико, и чувај му образ кâ он теби! ВЛАДИКА ДАНИЛО (отпишује) „Од владике и свијех главарах Селим-паши отпоздрав на писмо. Тврд је орах воћка чудновата, не сломи га, ал зубе поломи!

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Други клекао, па притеже опанак, ни бриге га што га са свијех страна гурају. Трећи држи у десној руци разјапљену ћесицу, а из лијеве пушта у ћесицу грош по грош: цик, цак, цик.

Главом је свијех надвисио, а грудима би заклонио два осредња човјека. Под орловским носом стрше му брчине сиједе, дебеле.

Свега десет њих — десет перјаница, тê, између свијех Иван-беговијех бановина, перјанице-бановине, од онда до данас. Ријечка и Црмничка, отправише Господару свака по

Ђакон их прекиде свијех, па гракну: „Немој Господару!... А што! оваки соколови, шта је то њима: „Припртише торбе обрамнице, „Претурише струке

„Поздрав ти и поклон Господару, а и вама свима браћо од многијех. Ма хоћу их свијех набројити као из читуље. Поздрављају: поп Милутин Церовић из Тушине; барјактар Павле Бајовић, Пипер; Пјешивци: сердар

Сви га, брате, жељковаху, а мимо свијех Црногорчад љута. Не да се љуљушкају, купљу и ваљају само, но да се крвницима свете. Ђурђев данак ’ајдучки састанак...

“ „Оно су два Аџајлића, она два напријед; моји стари крвници. Остали... јади их знали свијех... И ове знам, јер смо негдје ономлани хватали вјеру ш њима па доходише на састанак у Рудине“, настави Спасоје шапатом.

“ Тако се јадао у себи, а пред другима, особито пред својима, није клонуо. Он је радио за свијех. Најпријед се побринуо за рањенике.

Па и немојте много долазити, јер боље је да рањеник буде у тишини“, рече Пејо омјеривши их погледом свијех, а било их је ту око огња петеронајстеро.

Иако је он отац јој, ми смо јој браћа, па не може ни он преко свијех нас; а ти знаш колико нас је и какви смо!?“ „Би ли крупнијех међу вама?“ запита видар. „Не.

“ „Ето их, Господару!“ Као да их је поглед Господарев свијех у камене кипове претворио, тако се укрутише. Поскидали капице, оборише главе и осташе тако.

Тако постајаше неколико тренутака. Јаки тутањ од људскијех корака трже их свијех, и сви преблијећеше видјевши другу гомилу оружанијех људи што се примицаше.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Љубили се као крух и вино и миловали као права браћа, а бог свијех нас и у сваки добри час! 3а здравље и дуги живот свакојега мојега пријатеља и побратима, кума и друга који се овђе

За здравље оба брата домаћина, и нашега и вашега. Весеље им ово сретно и честито било! И за здравље свијех нас који смо се овђе састали у ови поштени дом, а под кућни кров.

Помогао их бог и њ'ов род и њ'ов дом и свијех нас који смо овдје данас. Па за здравље и добри живот домаћинови' пирница и узорница, који гођ се јунак данас овдје

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Досјети се сиромашица жена, али сврх свијех јада не казује мужу да не буде више трлабуке. Кад чује муж за несрећу, стане лелекати колико да је главом погинуо, па

а ако она тебе прво види него ти њу за косе ухватиш, окаменићеш се на оно мјесто и у они час, као што се догодило од свијех онијех младића што видиш онамо дупке окамењене, рекао би човјек да је мраморје.

и почне му све житије своје редом казивати, како је пловећи по мору срио Турски брод, пун робова, и како их је свијех откупио, и свакога дому отпустио, „а ова ђевојка“ рече, „и с њом она старица, не умијући куђ ходити а и неимајући су

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Јер, збиља, кажу и да пјева дивно... Најзад фра-Пињата очисти стопе. Фра-Брне нареди да се окрече свијех пет соба, па на горњем спрату распореди свој лијепи нови намјештај, који бјеше купио у варошици.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

чине са крутим скалама у највећу њихову бјесноћу, свеколике напоре вјетровах што се чују на земноме шару против свијех густијех љесовах да у један глас могући слијеш, јек би њихов слаб веома био да покаже крупну силу гласа којим

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

срце ми се радује кад на вас погледам и толику силу око мене, али нам није више живовања на овоме свијету од укора свијех људи и сваке четвороножне животиње, ругајући нам се да смо страшљивци, и да се од свакога бојимо, а од шушња плашимо,

Но се најпослије погоде да састанак буде у главици каменитој, али накрај поља. Кад уроче дан од састанка, ево ти свијех миша и узеше метериз у главици, а мачке мало одаље у пољу.

— Ја то вјерујем, ефендум, али од свијех тијех глава не би ниједна уисала на ови мој врат; а ову моју кад скину, не бих се ни за ону владичину промијенио.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

''Ја ћу, драги, тихо спустит Руку поврх рана тијех, И крв неће више тећи, И нестаће бола свијех.'' Ја не могу устат, драга, Крв из главе тече моје; Кад ми тебе украдоше, Сâм сам зрном пробио је.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Царовати оба не можемо, већ ми пошљи кључе и хараче, златне кључе од свијех градова и хараче од седам година; ако ли ми то послати нећеш, а ти хајде у поље Косово — да сабљама земљу дијелимо“.

Дворе цара за девет година, издворише девет зијамета; свијех девет даше за пашалук, цар им даде бијеле тугове и везирство на те земље двије без промјене вазда довијека: Мамут-бегу

Јер, тако ми моје вјере тврде, ако пукне тридесет пушака, свијех ћу их одједном повезат!“ Кад се Куна виђе на невољи, он устаде на ноге лагуне, те он веже своје Удбињане, — Куна веже,

У то доба под бијелу кулу; свијех тридест баци у тавницу, па на благо одсијече Турке: за тридесет три товара блага. Дође благо Сењанин-Тадији, ал’

ћерао силна каурина по Приморју три-четири дана, док нас хајдук у гору замами, па опколи са својом дружином, те повата свијех у планини, погуби нам три најбоља друга: четобашу старца Ћеивана, и делију танка барјактара, калауза

Боже мили и Богородице! Када Србљи докопаше Турке зулумћаре у бијеле руке, па их сташе Србљи разводити преко поља без свијех хаљина, без ћурака и без антерија, без сарука, у малим капама, без чизама и без јеменија, голе, босе топузима

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности