Матавуљ, Симо - УСКОК
Сјети се да су он и кнез Драго легли иза поноћи, да је кнез, газећи лојану свијећу, рекао: „Ја ћу уранити у цркву, а ти, Јанко, спавај до ручка!
Милићевић, Вук - Беспуће
Посиједаше око огњишта, чекајући да се разгори ватра, уз лојану свијећу, задјевену у чашу са кукурузом, док се из неког мрачног кута не појави једна трудна жена, обучена на брзу руку, која
Он запали свијећу и отвори врата. На каменим плочама ходника лежао је потрбушке пијан инжињер, гологлав, покушавајући да дигне главу,
Она остави свијећу и изиђе. Он га свуче, баци га у кревет, не марећи за његово мумљање, и покри га. Он одмах поче да хрче.
Он пође сав узбуђен и узнемирен у своју собу и тек кад се удари о једну столицу, сјети се да је заборавио свијећу у инжињеровој соби.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Једном тако сјетише се и Раде с Брдара, па дјед замишљено уздахну, такоше му болно мјесто: — Ма куд ми здипи посмртну свијећу, мајка га божија помогла? То ни Турчин не би урадио.
Ето ти, баш ти то и треба. Зар би мени, на прилику, пало на ум да ти украдем свијећу, а? И брат Сава скрушено заћута, као што и приличи једном скромном и честитом лопову који има срца и душе.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
СЕ КАО ЦИГАНИН У ЛУКУ 246 БОНИК И БОЛЕСТ 247 УТОПИО СЕ ПОП ШТО НИЈЕ РУКУ ДАО 248 КУДРОВ И КУСОВ 249 ЂАВОЛУ СВИЈЕЋУ ПАЛИО 250 ВАРКА ПРЕД МАРКА 251 КЛИНЧОРБА 252 НИЈЕСАМ БАШ ИЗ САРАЈЕВА 253 ГЛАВОМ О КАМЕН ДА МУ СЕ ОСВЕТИ 254 ГРАДИЛИ
се онда полагано провуче кроз дувар и прикраде ка асталу, па на овом што нађе, све поједе и попије, па онда ону шарену свијећу изнад главе промијени под ноге а ону бијелу испод ногу метне више главе, па онда отиде на своје мјесто а ону провалу
два три сахата ноћи, а јуноша опет провали зид и уђе у собу, те све са астала поједе и попије, па онда узме шарену свијећу изнад главе, те је метне под ноге, а ону бијелу испод ногу више главе, па пође да иде.
Џомет чим изађе из везирова конака упути се у ону кавицу. Одмах застре добро пенџере, запали свијећу и почне копати оне дукате. Није мало копô, укаже се казан пун дуката.
ЂАВОЛУ СВИЈЕЋУ ПАЛИО Некаком чоеку, који је дању ђаволу свијећу запалио, дође ђаво у сну и запита га шта ће да му да за то, а чоек
ЂАВОЛУ СВИЈЕЋУ ПАЛИО Некаком чоеку, који је дању ђаволу свијећу запалио, дође ђаво у сну и запита га шта ће да му да за то, а чоек одговори да му каже ђе има новаца у земљи.
81. КУДРОВ И КУСОВ: Објављена у посмртном издању Вукових народних приповедака, 1870. 82. ЂАВОЛУ СВИЈЕЋУ ПАЛИО: Објавио Вук Ст.
Караџић у свом цетињском издању народних пословица, 1836, тумачећи изреку: „Добро је (кашто) и ђаволу свијећу запалити“. 83. ВАРКА ПРЕД МАРКА: Објавио Вук Ст.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
својега никад пуштат неће; разлучи се земља на племена, крвава се исклати племена, враг ђаволу доћи у сватове те свијећу српску угасити! Зло се трпи од страха горега. Ко се топи хвата се за пјену; над главом се надодају руке!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Нека их!“ Звона зазвонише. Видјело с двора напуни собу те поблијеђе пламичак од воштанице. „Е, утили свијећу па ајдемо!“ рече владика. Оба изиђоше из спаваће собе те прођоше малијем ходником па уљегоше у другу собу.
„Е, сад да се одужимо Богу!“ „Еламо!“ Јока хитро нагрну жераве на комад цријепа, па посу тамјаном ватру. Заждише свијећу на трпези. Женске запалише још мањијех свијећица, које држаху у рукама.
Јанка легоше на кревет. У кући настаде велико комешање, женске се збунише. Никако да свијећу, јали луч, да уждију. Њима је све то било нешто тајанствено, а као проста чељад, готова одмах да прећерају сваку
Он послуша још мало, па кад по дисању познаде да и женске спавају, он лагано пође до огњишта, пропири главњу и запали свијећу, узе са оружнице трубицу хартије, па је метну под пазух, дохвати један сточић и опет лагано врну се у одају затворивши
Јанко прекрсти ноге на своме простирачу, метну сточић преда се а на сточић хартију и свијећу, коју заклони својим аљинама, па поче писати оловком. Није написао ни двије врсте, застаде, па наслони чело на руку.
Јанко се тада брзо поврати на своје мјесто, обу саме опанке на босе ноге, утули свијећу, па кроз кућу изађе у авлију. Како он изађе, Стана која дотле ни тренула на бјеше, сједе на своме одру, па слушаше.
Да је Црногорац, коме је гроб овђе закопан од Косова, који би оставио своју крсну свијећу и своје огњиште, који би се одрекао својих живијех и мртвијех а прибио се уз туђе огњиште, е томе би била брука
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ако је и Богу, много је. — Калуђер и ђак дошли код некаке бабе да свете водицу. Кад калуђер заиште свијећу, баба му донесе велики сирац воска, говорећи да нема свијеће готове, већ нека је с ђаком начини.
што у такијем догађајима претече, остаје њему, повиче на ђака да донесе с коња улар, да око њега од свега онога граде свијећу. Кад ђак улар донесе, и баба виде шта они хоће, она истргне калуђеру восак из руку говорећи: „Нећеш, бога ми!
Како заспи, одмах га мóра притисне, и кроз сан стане викати и отимати се. Кад терзија то чује, он дигне свијећу да види како се гост мучи, кад тамо, а то по његовом гуњу којијем се био покрио миче се велика бијела длака тако брзо
Најпосле, кад се тако нагрди, пошље онога те га је посипао брашном по образу, да иштува у друштву свијећу, а мртвац онда уљезе с уждивеним фењером те иде редом да свакога љуби, и свакојему рече: „Домало ти си мој!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
се онда полагано провуче кроз дувар и прикраде ка асталу, па на овом шта нађе, све поједе и попије, па онда ону шарену свијећу изнад главе промијени под ноге а ону бијелу испод но | гу метне више главе, па онда отиде на своје мјесто а ону
два три сахата ноћи, а јуноша опет провали зид и уђе у собу те све са астала поједе и попије, па онда узме шарену свијећу изнад главе, те је метне под ноге, а ону бијелу испод ногу више главе, па пође да иде.
онога што говори и оће да је млијеко најбјеље, пак по вечери справи га у своју постељу да леже, те пошто леже, однесе свијећу из собе у којој му је пријатељ лежао, и пошто заспи, принесе му пунан шкип умузенога млијека при постељи.
Скочи домаћин знајући, шта се догодило, пак принесе свијећу, и рече му: | „Жао ми те, али ми је мило ђе сам оклад добио, јер је дан бјељи од млијека.“ 8. ЉЕНИВИ СЛИЈЕПАЦ.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Осињача се прекрсти и прошапута: — Опрости, боже и мајко канделорице! — па запали свијећу и усади је у чашу жита. Брне наслонио плећа на повију од троножне столице, преплео прсте на трбуху и обрће палац око
— Покушај! — рече Стипан извадивши кубуру. Фратар угаси свијећу. Чуше како крцну кокот на пушци. Брна стаде помагање. — Јере!... Јуре!... Баре!... Шимета! Јесте ли ми браћа!
А сад лаку ноћ! — Брне се затвори. Грго оста још мало да поучи дијете, па отиде. Бакоња се хитно прекрсти, духну у свијећу и одмах заспа као заклан. Шта ли се све није врзло по његову мозгу те ноћи?
Барица запали свијећу пред „Дивицом“, клече и поче говорити „крунице“. Кад изговори десет круница, изађе пред кућу, да види иду ли, па опет
— Шта је? — пита Срдар. — Не знам. Може бити да је велико зло. Кад сви уђоше за Срдаром и запалише свијећу, а то Брне дахће и зажмурио. Срдар, неопажен, покрену један часовник а Тетка други.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И од тога ми је било нелагодније него кад ме је гледала очи у очи. Легао сам, удухнуо свијећу, и у себи поновио: „Данас учитељ Змајчић остао без крува и крова.” Па закључих: „ба, видјет ћемо”!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
се онда полагано провуче кроз дувар и прикраде ка асталу, па на овом шта нађе, све поједе и попије, па онда ону шарену свијећу изнад главе промијени под ноге а ону бијелу испод ногу метне више главе, па онда отиде на своје мјесто, а ону провалу
две-три сахата ноћи, а јуноша опет провали зид и уђе у собу, те све са астала поједе и попије, па онда узме шарену свијећу изнад главе те је метне под ноге, а ону бијелу испод ногу више главе, па пође да иде.
АКО ЈЕ И БОГУ, МНОГО ЈЕ Калуђер и ђак дошли код некаке бабе да свете водицу. Кад калуђер заиште свијећу, баба му донесе велики сирац воска, говорећи да нема свијеће готове, већ нека је с ђаком начини.
у такијем догађајима претече, остаје њему — повиче на ђака да донесе с коња улар, око њега од свега онога воска граде свијећу. Кад ђак улар донесе, и баба види шта они хоће, она истргне калуђеру восак из руку, говорећи: „Нећеш, бога ми!
Ћипико, Иво - Приповетке
У хитњи ужеже свијећу и поднесе је пред оглејцало. Између двије свјетлости лијепо се одбљескује њена прикладна глава; трпељиве очи смеђе су
Задовољна, једнако се надвирује, а кад маче свијећу да пође, у задњи час дуге трепавице задрхташе на исти начин као када за ведра дана, изненада, у грму нешто шушне и тек
Али, док је утрнула свијећу и нашла се у постељи, у можданима замеће се сијасет мисли; нејасне су и несхватљиве, не може да их уобличи нити да
— и поче се журно свлачити. Девојка се обрнула на другу страну, прама зиду, чека док они полијегају, па да утрне свијећу. Ујутру она се прва дигла; сједи на постељи и чека.
— Мучи, жено, то су наши мушки посли! — прекиде сањив пошљедњу Здраво, Марија Жижица и утрне свијећу. ДАНГУБА Пун мјесец с ведра неба разлива се селом, сребри чистине, обасјава ваздух трептавим бљедилом, у којем се
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Немој, господине, да на мене пане проклетство: да сам угасио своју крсну свијећу; да сам оставио своју крв брез куће и кућишта, а на 'ваком данашњем земану!
Све се изродило и некако асли преокренуло. — Богме је тако, Симеуне! — уздахну неко у мраку. — Мићане, Мићане! Дај свијећу — прокапа котô! Котао прокапа, Симеун отпоче: — Па баш 'оћете да вам приповједим? Е, 'ајдеде, кад сте навалили.
постављене ћуркове, испријечили подугачке чибуке, па иду и помало посрћу, а ђаче пред њима носи дебелу, воштану свијећу. — Добра вече, ктитори и приложници сија свјатија обитељи и всего мира! — Бог добро дао, оци наши ду'овни!
Ћипико, Иво - Пауци
Отац гаси божићну свијећу пшеничним крухом и капљама тога приморскога питомога вина, а Рада ум носи у божићно коло гдје уза звеку сребрног
У соби шушну слама и шкрипну постеља. Мајка се дигла и одијеваше се. Дотле је Марко упалио свијећу. Врата се отворише. —Иво, синко! Зар си сам дошао? —Сам, — одазове се Иво, и у исти трен огрлише се.
—Иво, синко! Зар си сам дошао? —Сам, — одазове се Иво, и у исти трен огрлише се. Марко придаде мајци свијећу. — Ја грем спат', — рече им и оде у своју собицу. Њих двоје узиђоше уза стубе на други таван...
Иво раствори стакла и капке. Затим се обрне к мајци, насмије се тек примјетљиво и загледа се у њу. Стара постави свијећу на сто. —А шта је од оца? — упита он. —Спава, уморан је. Јеси ли гладан? Хоћеш ли шта јести?
Иво само часом попостане, па са стола дохвати свијећу, нажге је и пође у своју собу. — Ти не хајеш за бога! — добаци за њим отац, прекидајућ „Здраву Марију”.
— Ти не хајеш за бога! — добаци за њим отац, прекидајућ „Здраву Марију”. Иво постави свијећу на сто, приђе к прозору и гледаше у свјетло, оближњих кућа.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
у душеку кад ће први п'јевци запјевати; а кад први п'јевци запјеваше, скочи млада из мека душека, запалила фењер и свијећу, па узима лоја и катрана, оде право у нове ахаре.
Мало било, задуго не било, ето паше уз бијелу кулу, пред њим иде Милутине кнеже, и он носи вењер и свијећу, а за пашом тридесет делија; пресрете их Новаковић Грујо, љуби пашу у скут и у руку, он Грујицу међу очи чарне, па