Дучић, Јован - ПЕСМЕ
НОМАДИ Очи су ми као очи у номада, Сунцима безбројним вечно опијене: Бране да их умор јучерањи свлада, А већ нов пут мотре неспокојне зене.
Милићевић, Вук - Беспуће
“ али није пропустио ни једну ријеч, у једном тренутку дирну га њезино причање, но он се свлада и остаде равнодушан. Па кад она сврши и кад нађе његов празан и разбијен поглед, она се збуни и покаја, пуна сумње да
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ То изусти, Па се згрози, руку пусти: „Беж' од мене, бежи сместа!“ И отуда јадне неста, Голема је боља свлада Те крај одра клону млада.
Тад му силе све клонуше, И умор се вати душе, Вас он клону и најзада Тежак њега санак свлада. 3оро бела, зоро мила, Дивно л' си се опремила! Гониш таму, гониш нојцу, Идеш ли јој у помоћцу?
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И позно у тавну ноћ разговор спокојно бруји, Док дремеж не свлада све. И страсно шаптање тада Кроз мирни прошушти дом — ал' и то губи се брзо, И сан лагано пада...
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Зажелео је да свлада незнање које му се разоткрило и да се пребаци преко те границе иза које су искуства друга. Никада, у томе, није успео.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И позно у тавну ноћ разговор спокојно бруји, Док дремеж не свлада све. И страсно шаптање тада Кроз мирни прошушти дом - ал' и то губи се брзо, И сан лагано пада... В.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сада пође руком боцу отварати, сада опет — бојећи се мужа — устегне руку, док је не свлада женска зналичност и отвори боцу. Док она отчепи боцу, одмах излети један лијеп младић.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
„Шта, зар да ме плакат’ виде!“ Јунак сузу зна да свлада. Савлада је усред јада. Свом горчином кроз свет иде, Носи своје неизвиде, Уме живет’ и без нада.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Мртве су горе одакле та реч дође. Сфинго с птицом лажљивом уместо лица које свлада тајна иза слепе маске. Рођење је једина нада. Видим смеле мостове преко којих нема ко да прође.
Падај кишо тамна! Ружу нутрине нуде безазлено Промуклом додиру дана да га свлада. Између њих и света стрмог, ено, Као у јаму тешка киша пада.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Проспавам мразеве с облацима сивим И будим се, да се самом себи дивим, И заспаћу вечно, кад ме умор свлада.'' XXИ Сву тугу своју у те бих да скријем И да, друкчији но што сви ме знају, На твоме недру, кô у родном крају,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
о, бајне ноћи! мислио сам тада, И опет мени беше пусто све Кô младом орлу, кад га жеља свлада, Што напред хоће - али не зна где?
И позно у тавну ноћ разговор спокојно бруји, Док дремеж не свлада све. И страсно шаптање тада Кроз мирни прошушти дом - ал' И то губи се брзо, И сан лагано пада... 1883.
АВРАМОВИЋУ Кад протече младост што нас служи сада И покида живот све жице весеља, Кад нас борба смори и невоља свлада, И нестане давно многих пријатеља Кад јесењи ветар с непогодом дуне, И тајни се одјек захори у миру, Знај: то јече
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
– Када ме каква невоља гони, Те око моје сузица рони; Ил' тешка боља када ме свлада, Да ми сав живот у муци страда; Уздишућ јако по тисућ крати'; Зовем те Мати, – Зовем те Мати!