Употреба речи свлачи у књижевним делима


Дучић, Јован - ПЕСМЕ

СУНЧАНЕ ПЕСМЕ ПОЉЕ Јечмена жута поља зрела, Речни се плићак зрачи; Купина сја сунчана, врела, Ту змија кошуљу свлачи. Пут прашљив куд се мравâ вуче За четом црна чета; Железну жицу цврчак суче, Најдужу овог лета.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Сваки час има он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли па чекате.

« И тако бáба омекш’о па сад он највише ужива у мојој Јули, и већ бог зна како одаје јој чест: све му она свлачи чизме, не да ником другом, нит’ сме ко. Па му дика што му сна лепа.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Носио је кику, среброкосу. А на нос је стално дизао наочали, као да их облачи и свлачи. Није пропустио никога да прво, кроз наочали, погледа.

допирало је до првог спрата, а муње су осветљавале њену постељу, као да је неко, са облака, хтео да је види, док се свлачи.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Кад се опева јунак који свлачи свилу и кадифу да би обукао „бугарске хаљине“, песма каже, да се он „учинио голема сирота“.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Или да он угаси жижак, док се она свлачи, па да легне крај ње, тек кад она буде заспала. Да се не боји. Но баш кад је хтео да проговори, она се пресамити преко

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

»Мени се најзад догађа право правцато чудо. Једанпут у сто година, једанпут у милион година, једанпут у животу...« Свлачи мајицу и пада у фотељу. Топлина стиже у таласима са лимених кровова испод отвореног прозора.

Имаћете мужа који три дана не свлачи пиџаму без дугмади...« – Господе! – Молим? — пита келнер. – Ништа, ништа... — каже сигурна дама, па плаћа и одлази

Осећаш потиљком како те халапљиво свлачи далеки рођак, уништен човек у пиџами, и како се гризе његова жена гледајући себе од пре двадесет година, и како те

— Да видимо јесу ли вас повредили? Свлачио је лагано овлаш закопчану Нинину одећу, као што отац свлачи кћер која је пала у парку играјући се лоптом.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

А он им онда каже: — Казујте гдје су очи мојега господара! Куне се вилинска царица да није то она учинила, свлачи небо и земљу, али он не да ни опепелити.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

КРУШЕДОЛ, ИИ Долом, гором, Крушедолом, Мрклом ноћи и оловом, бело вече док се свлачи, једно буде - Друго значи. Лудо коло под орахом. Витлају се вране зраком.

софра, модра и бескрајно удаљена, за којом вечерају узрујане звезде, а у заумној дубини Вишњег модрила Неко наизменце свлачи и облачи коласту аздију.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

крећу да подрљају сваку памет ако заштрчи на ћувику или је месар суши у димњаку а жена (код жене смо стали) свлачи се иза вајата и чека на врата неко куца силази с хума где су крчме и мртваци и носи кобасицу минут испред коњаника

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Поче обигравајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи. Марко, једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита: — Јесу устали?

Као да је никада нису виделе. Сада ће све, када почне да се свлачи, кришом, једва, из потаје, ишчекивати да се сасвим свуче, те да је што више могу гледати, мотрити јој сваки део тела,

И из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи што се боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Тако се бели вео са чедних снова свлачи, С вољених ствари што ми излазе сада голе. Ја видим како све то жалосну пропаст значи И ниске страсти стално како

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

ракију, жудно отпија, стреса се; дохвата цигарету и пали, гута дим; пружа ноге те га чивчика изува, допушта да му свлачи горње одело, распасује га; помаже и сам; леже у постељу).

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Стара је басна, но добра, да истина, будући нага и хотећи да и друге свлачи, и да и[х] наге, такове какви су, показује, видећи да је зато људи добровољно не трпе, но да на њу мрзе, она је

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

СА УСПОМЕНОМ НА ЈЕДНУ ПАНОНСКУ СОБУ Кревет у дуборезу. Перина, прекривачи: На врата стави резу И полако се свлачи. Око на китникезу. Порцулански јахачи. Драперија у везу: Цео простор замрачи.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Њен корак по поду разликује од Ђорђевог; види јој тамне табане, зна како се свлачи и облачи, види руку на свим местима на телу, чује шум чешља у коси, осећа како дише, јер Никола годинама слуша Симкин

Зора је, Симка без речи прекора свлачи Ђорђа и полаже га на кревет. Он јој узе руку: — Нема се куд. Иди, и нека он... Он то може, уме. Не љути се. Иди одмах.

Нека све грехе њена душа испашта. Усправила се и почела да се свлачи. Оно што је помислила да би оне ноћи, кад је Ђорђе први пут тукао, и после, кад јој је још неколико пута дошло у

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

— И баш обично? — пита Стојан и Петар, безазлено, потврђује главом. Онда Петар види како се са Стојана свлачи она скрама умора и како га већ гледа неко налик на вука; и Стојан каже, благо, да је нашао ћуп са златницима и хтео да

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Ђурица стаде да се свлачи. Станка га једним тренутком погледа, па опет обори очи, гледајући у његове каљаве ципеле... Обоје су променили ношњу;

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

истим речима, описује и на крају романа, али сада Вук Исакович не устаје из постеље и не облачи се, него се, напротив, свлачи и леже у постељу: „Тада, кихнувши громко, неколико пута, заигравши по земљи, тако да се све затресло, врати се у мрак

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

ратује наместо мене и... и прима додатак. — Његове очи се напунише сузама. Брана га приведе кревету и поче да свлачи. Завали га на јастук и покри ћебетом. Таман да пође, кад се капетан „Фикус“ придиже. Гледао је полуотвореним очима.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

на подмукле гласе, Да се јасно до ње чује, а откуд, не зна се; Пјеваћу јој другу пјесну кад сједне на траву, Кад се свлачи, другу пјесну, и развјенча главу; А кад видим — бићу близу — да у воду ступа, Даћу мојој ја свирјели ударења тупа, Да

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Сад из мене само Ум слуша и гледа; До наготе гадне сваки Идол свлачи. Да. Ви сте мислили васцела лепота Не спава у божјој искри ваша срца; Ви мишљасте кад се позна сва нагота Свега

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Професорски занат је често дуго путовање кроз пустињу. А младићи оставлају гимназију као што змија свлачи кошуљу. Стари професор историје изгледао је као да се сахрањује.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

необично досадно створење, која је засипала питањима као мећава и која се интересовала за све, почевши од питања: ко свлачи митрополита увече кад хоће да легне, па до питања: да ли кокошка осећа извесну пријатност кад снесе јаје?

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

А заспим увек пред крај вечере, Служавка свлачи небо, дан и мене, Па баци ноћи да нас прождере: Тек јутро нађе кости разнесене.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Кад то виђе Јакшић Димитрије, брже свлачи господско од'јело, пак заплива у тихо језеро, те извади сивога сокола, па он пита сивога сокола: „Како ти је, мој сиви

Кад то зачу Новаковић Грујо, једнак свлачи свилу и кадиву, а облачи бугарске хаљине, па понесе будак на рамену, учини се голема сирота, право оде у Софију града

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности