Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Љубичасте горе, гранитне, до свода, Зрцале се у дну; мирно и без пене, Површина шушти и целива стене; Свод се светли топал, стаклен, изнад вода.
И осећам где се буди, тихим шумом, Успавана душа ствари око мене. И мирише море рибом; док за хумом Свод се стакли, шири, мру и задње сене...
АПРИЛ Дажд мину као после гатке; Свод сличи пољу пуном ружа; Одасвуд гласи дивље патке, Зелено брдо пуно спужа.
Ти љубичицу појиш у шуми скровиту. И капљу росе рађаш у жедној латици. И сав је свод небески у твоме кориту, И сва звездана кола на твојој матици.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
На капију гробљанску не може да се уђе. Ма да је она велика, двокрилна, на свод, увек широм отворена, ипак, кад се уђе, не може од света: жена, деце, слугу, слушкиња које с корпама јела на глави и
Африка
Тек кад се погдегде гране акажуа растворе изнад нас, и све што је запарно разиђе пут неба, види се величанствени свод пун звезда и месечине. Милиони запаљених мушица пењу се пламеним стубом у висине.
мојих пагајера реши се да запева такође; нађе у дну себе један тихи једва чујни глас; подиже га све више, све даље у свод, везујући себе са звездама; али се одједном предомисли, прекинувши своју песму ту, баш када је био са њом највише.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Чича Брко високо подиже тољагу, тако високо да би сигурно дохватио до звијезда само да му није сметао камени свод пећине. — Предајте се лопови! — дрекну он, па из све снаге распали тољагом по медвједу.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Сасвим близу, иза плотова последњих сокака, учини им се да шећу безбројне, шарене сенке. Чист, плав свод, засут понегде облацима, који су постајали приметни тек при брзом проласку кроз сазвежђа, био се наднео над њима.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
у комарнику испод стрехе; како чича Пера хитно промаче у шљивар, али не да гледа излазак сунца; како је азурни свод небески херметички приклопио земљу, обасуту ружама, па не да мирису ружином да ишчили, него нека запаја све
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Кад Јежић тако жуди за њом, биће то, богме, богати дом. Још има, можда, од перја под, печене шеве красе му свод. Та кућа, веруј, обиљем сја. Поћи ћу, крадом, да видим, ја.
Кад фењер-месец обасја свод и земља цела у сребру плива, воловски мотор успори ход, па легне мирно и — прежива. Деда је јахȏ, завидим старцу,
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
тамо хеј, где се савија свод небесни, видите, у густој магли дугачке планинске венце... од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.
И над том белом, миришљавом завесом трепере светли сунчеви зраци и виси осветљен свод чистога небесног плаветнила...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Сазидао је капију на свод и јаку као град. Горњи спрат куће подигао, окречио га и ишарао резбаријама. Собе | је раскошно искитио најскупоценијим
старим кровом, старим дирецима, нагорелим од многих свећа, патосана оним широким испуцаним плочама и са мрачним, на свод, гвозденим прозорчићима, поређаним до испод самог крова, изгледала је тако хладна, као скамењена.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И свод к’о црни симбол је наднесен Над општу, тужну мочар... Свуда јесен! Сто ветрова, као сто уздаха, веју Преко хрпе жут
је страх од језиве дубине Пучине те, по којој судбе брод Плови нам сетно не знајући куд; Визије света громадан је свод, Видици нам се к’о авети чине; А посејана опасност је свуд.
Све је још мирно, тихо и свечàно. Још зора неће плави свод да злати; Нама је добро, и нама је рано Да се дан опет с хуком својом врати: Свет наших мисли сад је тихо дан’о.
Када падне тама на таштине земне, Велики свод плавих сећања трепери, А моје су жеље и нежности спремне Да загрле звезде прошлости у вери, У вери, да ништа
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Под тремом и даље пред кућом, калдрма, све до велике двокрилне капије на свод, лево, до које се види и део зида. Лево и десно око куће лиснате воћке.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Онамо, 'намо! за брда она, Гдје небо плави савија свод, На српска поља, на поља бојна, Онамо, браћо, спремајмо ход! Онамо, 'намо, за брда она, Погажен коњ'ма кликује
Љубичасте горе, гранитне, до свода, Зрцале су у дну. Мирна, и без пене, Површина шушти и целива стене; Свод се светли, топал, стаклен, изнад вода.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Колико сам и колико путах свод плаветни неба свештенога, брилијантним засијат сјеменом, заклињао душом запаљеном да ми свету открије таину: али
О свевишњи творче непостижни! У човјека искра беспредјелног ума твога огледа се св'јетла, ка свод један од твоје палате што с' огледа у пучину нашу; дан ти свјетлост круне показује, ноћ порфире твоје таинствене,
нечестива под тучнијем сводом раскаљеним, узавреше дреке и кривање од враговах и од чудовиштах; чињаше се да их свод тартара неће моћи уздржат никако, него да ће треснут у комате.
Попа, Васко - КОРА
ВЕДРИНА ПОЗНАНСТВО Не заводи ме модри своде Не играм Ти си свод жедних непаца Над мојом главом Трако пространства Не обавијај ми се око ногу Не заноси ме Ти си будан
да се раздани На моме лицу Воштана ноћ Тек је догорела До ноката праскозорја Црне опеке Већ су поплочале Цео небески свод 7 Над мирним водама Зубате очи лете Око нас модре усне На гранама лепршају Крици ударају о плавет И падају на
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Они наћулише уши. „Погледајте безбројне ове звезде! Оне покривају од памтивека небески свод. Откад се појавио на Земљи, човек их је посматрао, разазнао њихова јата и дао им разна имена.
Из њихових исказа следовало је да се на источном небу хоризонта, тамо где се небески свод и површина Јонског Мора међусобно додирују, из тога мора дижу и пењу на небо без престанка нове звезде, док је на
Сунце се баш било уздигло изнад арапских планина и преплавило својим сјајем цео небески свод, древну варош са својих сто капија, морем кућа и безбројним храмовима.
Аристарха на два места свога дела, али у седмој глави прве књиге, где је реч о филозофима који су сматрали небески свод за непомичан, а Земљу за покретну, не напомиње се име Аристархово.
Све што противуречи Светом писму погрешно је. Зато се одмах посумњало да је Земља округла и да је небески свод обухвата са свих страна, како су то учило стари Грци.
Зора је таман оруменила небески свод на којем се видела само још по која избледела звезда. У вароши је владала потпуна тишина.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Само што је она увек гледала доле у амбис, а ја сам гледао горе, као да ће се небески свод сручити на мене. Господин са масним брковима, и са навиком да нервозно подиже десно раме, молио ме је стално да
ватре, а мало доцније, кад се мрак спустио, читава села букнуше у пламен, који је, чини ми се, додиривао небески свод.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
ватрених паоца, од којих се половина заклонила за високу гору, а друга половина блиста и пршти ватром уз небесни свод, преливајући се час у ватрено црвенило, час у љубичасто пламено жутило.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И не знадох да ми крв струји и тече, И да беже звезде из мојих очију, Да се ствара небо и свод овај сада И простор, трајање за ред ствари свију, И да моја глава рађа сав свет јада, И да беже звезде из мојих очију.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Очи су јој сјале неким светитељским сјајем који ми је откривао ведри небески свод света у коме је живела. Ни Рафаело, ни Тицијан, помислио сам у себи, никад нису насликали тако лепог светитеља.
Очи су јој сјале неким светитељским сјајем који ми је откривао ведри небески свод света у коме је живела. Ни Рафаело, ни Тицијан, помислио сам у себи, никад нису насликали тако лепог светитеља.
” Светлост звезда је део животног даха бога. Никад нисам погледао у небески свод, а да нисам осетио овај божански дах и да ми душа није устрептала. Али ту се морам зауставити.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
с небесима, огледа и у води: И за младића, што с главом над реком беше у трави, Звездани под собом што је гледао свод, И рибе измеђ звезда, и тице, у страви Глава његова сама пловила је ко брод.
сродан је духу: „Мало спаса навираше уз гутљај млака даха“; „То подесих случајно дах свој, са дахом којим дише свод“; „Са сваким дахом блаженство је више у мени.
– попут неког митолошког бића, помало налик на оличење грома – разбија небо, одвлачи комад плаветнила и затим се цео свод сручује у море. Стрмоглављење с врха катарке у водене дубине, с откинутим комадом чврстог (каменог?
одвуче са собом: Сада је његов пад као и гром, А небо сазрело тако за море – Бујице непрекидном каскадом Излиће цео свод до зоре.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У њему, звезда“. 236 Бескрајни плави круг са звездом очито није што и звездани небески свод: први представља симболичку стилизацију овога другог.
И то оставља најдубљег трага у јунаковоме памћењу. Очигледно је, дакле, да се у Сеобама небески свод даје заједно са симболичком пројекцијом у облику бескрајног плавог круга: она из њега или кроза њ час јаче, час
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
оком над реком зло заспала сањаш и горки плод поднебља загонетке над својим крвотоком кад минуло време и јаз постаје свод горких нам дана заблуделих током звезда под којим сам у заносу пао. Пашће сунце тамо где сам ја клечао.
оком над реком зло заспала сањаш и горки плод поднебља загонетке над својим крвотоком кад минуло време и јаз постаје свод горких нам дана заблуделих током звезда под којим сам у заносу пао. Пашће сунце тамо где сам ја клечао.
Краков, Станислав - КРИЛА
Чак и кувар Цоња. А када је он зарио ономе двосечни нож у груди, над њима није било лишћа, већ само тамни, стиснути свод неба. А сви тако једнако јаучу.
Петровић, Растко - АФРИКА
Тек кад се погдегде гране акажуа растворе изнад нас, и све што је запарно разиђе пут неба, види се величанствени свод пун звезда и месечине. Милиони запаљених мушица пењу се пламеним стубом у висине.
мојих пагајера реши се да запева такође; нађе у дну себе један тихи једва чујни глас; подиже га све више, све даље у свод, везујући себе са звездама; али се одједном предомисли, прекинувши своју песму ту, баш када је био са њом највише.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
пењући се до горњег спрата, разграњујући, ширећи се и мешајући се са лишћем и дрвећем из баште, чиниле један зелени свод који је од куће наниже једноставно, густо, протезао се а саму кућу као половио и чинио да се иначе тамни доњи спрат
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
уздигнута Сунчевим зрацима из тих вода у ваздушне висине, ствара облаке, који шарају или сасвим покривају небески свод.
Но зато нам свака ведра ноћ отвара кроз небески свод широки изглед у дубине простора. Онда видимо небо обасуто безбројем ситних сјајних звезда.
Тако су вавилонски астролози дошли до сазнања да звездано небо није непомичан свод који је надкрилио Земљу, него кугла која се обрће.
Пожуримо се да погледамо у ту сферу, у небески свод прекриљен звездама, јер ће се скоро појавити Месец на небу и својом светлошћу засенити многу од тих звезда.
Но, тај распоред боја мења се, пред нашим очима, без престанка, јер се море жари, комеша и трза, а небески свод се пролама од силне буке и грмљавине при свакоме таквом потресу.
На Земљи влада, заиста, неко свечано расположење; то се јасно осећа. Херолд се уздиже на небески свод и шаље своје помоћнике, ружичасте пажеве, да саопште нешто скупљеном народу, лаким облачићима који је прекрилио цело
стаза је скуп безбројних сунаца, но ова се нису, како нам то изгледа, поредала у једно коло које је опасало небески свод, него су та сунца друкчије распоређена.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
која се излази на балкон, и кроз која се види цело двориште патосано калдрмом, па и сама кућна капија, двокрилна, на свод, као и остале зграде око ње: кујне, штале, амбари.
ПАРАПУТА Земља! Земља! ПЕТИ ЧИН ПОСЛЕ ТРИДЕСЕТ ГОДИНА С леве стране некадашња, на свод, јака, велика капија хаџи-Стеванове куће, сада већ готово сва иструлела.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
одвуче за собом: Сада је његов пад као и гром, А небо сазрело тако за море Бујице непрекидном каскадом Излиће цео свод до зоре.
првим краха, Али што унеће, у средину своју ипак, цели брод; То подесих случајно дах свој, са дахом којим дише свод.
И за бол, и за бол! И за младића, што с главом над реком беше у трави, Звездани под собом што је гледао свод, И рибе измеђ звезда, и тице, у страви Глава његова сама пловила је ко брод. И бол, Господе, и бол!
Лежећи, лице замочено у свод, Свег у сузама смути ме страшни јад; Дозива, провидности њене, не осетих плод; По рубу, свуда, искусивши глад.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Око балкона и прозора пужа се лоза и дивља ружа. Иза њих назире се башта, улични зид са великом двокрилном на свод капијом и цео крај вароши са разасутим крововима кућа, прорешетани врховима и гранама дрвећа из башта.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
31 Свет је тако диван и свод плав и мио, И ветрићи вију тако благо, ти'о, И цветови машу по луци и коси. И сјају и трепте у јутарњој роси, И
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ћемер — златни појас: појас у коме се држи ушивен новац; ниска новаца златних или сребрних ћемерли (лонџа) — на свод (дворана) ћемер-ћуприја — мост на свод ћерца — кћи ћеса — кеса ћесар — цар бечки ћети — хтети ћорда — сабља
се држи ушивен новац; ниска новаца златних или сребрних ћемерли (лонџа) — на свод (дворана) ћемер-ћуприја — мост на свод ћерца — кћи ћеса — кеса ћесар — цар бечки ћети — хтети ћорда — сабља ћоше — угао ћузе-јемерлије — папуче
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Зар не видиш ову букветину над нама, заклонила је читаву Тепсију. Мачак диже поглед, озбиљно осмотри моћан зелен свод над главом и увјерљиво рече: — Прокиснуће. — Ђаволи ме одерали, ако прокисне и за највећег пљуска!
извукоше напоље, пред њима сину бљештаво зелен Гај, чист и весео као да је тога тренутка створен и стављен под сунчан свод неба. — Их, досад нијесам ни знао како је лијепа ова наша шума — оте се и нехотице Јованчету.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Паке за свод црковни и за коло што је на сред цркве, не би му некако за то справе што би ваљало томе камење, те се застара и светац