Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Зар моје камените сводове, зар моје зидове вода да провали? — говораше богаташким поносом занесени крчмар. Али кад оде и виде, а он се, блед као
Па кад сам у мислима довршила те моје црне дворове, онда сам се мислила: кога ћу да сместим у те големе тавне сводове?... Зар моју љубав?... И њега, мога љубавника?... Тако сам у мислима и заспала.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Где непроходне шумске пагоде Држе у небу звучне сводове; Где дају, као светле јагоде, Све тајне сунца своје плодове.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
! — хтедох ја, уплашен, викнути. — Шта, зар већ? Зар заувек? Зар је то могућно!? Али ја не викнух, не „сруших небеске сводове”, него једва прошаптах, и то — њој: — Зар већ идете? Она тужно слеже раменима и послушно показа очима на оца.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
аррангеур) — уређивач, управљач, приређивач ариште — затвор, хапс аркада (фр. арцаде, арцата) — ходник на сводове, сведен пролаз, полукружни отвор армада (шп.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
тако пред дверима, у средини цркве, осети она целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, особито њене високе сводове као чак у небо, са почађавелим тамним сликама, све из Страшнога Суда.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А кад последњи удар огласи сводове хладне, Женски, очајни врисак проломи тишину нему; Коринтска Хетера лепа угледа свирача бледог И по степеницама светим
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— викну Радован и трже се сам од свога гласа, који удари о сводове, па забруја отуд, као да је пун храм људи. Пред иконостасом кресну жигица неколико пута, док не плану и осветли
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
тако пред дверима, у средини цркве, осети она целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, особито њене високе сводове као чак у небо, са почађавелим тамним сликама, све из Страшнога суда.
Углавном овако: (ВП) у средини цркве осети целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, високе сводове, чак у небо; (МП) овамо испред ње, до самог лица јој, издизао се иконостас; (ВП) иза ње онај простран под хладно је
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
„Неблагодарни!...“ Грми с престола, Баш као неба тешке сводове Кад дивљом снагом вихор задрма: „С пољана мојих плодом пшеничним Сељачке крви пород прљави До изобиља гладни
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Исписан прстен вештом кичицом — Лазара светог поклон последњи — Тај прстен само једним додиром Отвара двора тајне сводове, — Онде се склони... а погинем ли — Сводова влажних мрачни путови На млетачку те земљу изводе.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А када последњи удар огласи сводове хладне, Женски, очајни врисак проломи тишину нему; Коринтска хетера лепа угледа свирача бледог, И по степеницама
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Мостови, мостови, за вас колико је ломљено стена, И колико грбача свијено, и колико исплакано плена; На сводове мостови, колико вам жудим, и колико узбуђен И толико сам узбуђен! Драгано моје младости...
Та између тисућу надсведених мостова гле, Па укрштених, па надвишених, гора свих лукова, Стигли смо да међ сводове без броја поставимо и ребра своја. Па гле, па како! У горе, у дивне зелене горе, У страшне зелене горе, Па гле!
помишљајући да може од обасјаних ногу Марија Бити губица Океана сипљивих разбијена; Глечере, сребрна сунца, сводове усијане, Језива наседања по смеђим заливима Где џиновске змије од ваши прождиране Падају с дрвета у грчевима, са црним
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Зачас те, каже, може шчепати ледена рука непозната чудовишта и повући за собом под зашаптане сводове букових крошања. А шта ће даље бити — брр! — страшно је и помислити.