Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ево једно гробље. Ту леже сељаци, До суседа сусед, другар до другара; А док се у своду бришу задњи зраци, Побожно капела стоји крај њих стара. И доле у селу задњи огњи згасли — Ноћ, и ту се спава...
Јабланови само високо у зраку Шуме, шуме чудно, и дрхћу у своду. Сам, крај мирне воде, у ноћи, ја стојим Кô потоњи човек. Земљом, према мени, Лежи моја сенка.
СЕМЕ У бразду бацих семе кедра, Те непобедне свете сржи, Којег у своду неба ведра Нит олуј сруши нит гром спржи.
засеоке, паше; На стари млин врати из Злетовске воду; Даде уље, тамјан, и одежде наше; Лик Пантократора у великом своду. У сребро окова безброј светих слика: Све у вечну славу благоверног цара Стефана, кад даде царству Законика.
Оно је давало просторе своду, сјај и облике стварима, јасноћу и чистоту мислима, и позлаћивало све куда је пало. То је било сунце које се не рађа
Сунце Младости, које излази и залази на границама које су шире од свију просторâ, сунце које је давало дубину небеском своду, боју пределу, трептање звездама, лепоту страсти и коби у очима жене; и које је сада светлило још само дубоко у
Африка
Ја сам се хтео дивити јединственој револуцији светлости и сенки, цепаних крвљу, на своду, кад већ наступи сасвим ноћ. Пагајерима се журило и ми пођосмо.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Из Земуна, чим се врати, обећа да ће им послати пуна кола икона, лепших него ове по своду, а што се тиче звоника, који погледа презриво, у дну дворишта, звоник у његовом насељу је виши, од већих балвана и са
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Кренула се у школу. Време бејаше оштро, хладно... По целом небесном своду навучен је суморан покривач загасите тамне боје, из кога непрестано сипи она ситна, влажна, досадна измаглица, која
На истоку се небо зацрвенело, помолио се иза брешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепере и прште по плаву своду руменосјајни зраци...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Затим ветар Узбурка крошњу, а крошња воду; Заиграше коленца — голи честар — И заврте се клип у своду. ХРАСТ КРАЈ ПОТОКА Од ране зоре по води се Храст шуња, тражећ своје обрисе: Покрети су му хитри, крти.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
безброј треперавих, зеленкастих и плавичастих звезда разне величине, али које нису непокретне као оне на небеском своду, већ се лагано крећу у свима правцима.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Мени се чини да је вечна она, К’о љубав њена, божја васиона, К’о звезде мирне на своду широком. Али одједном, крај напукла леда, Мирно, к’о звезда са небеска свода, Она се сиђе у таласе неме...
И што даље иду, сенка бива њина Све већа на своду мраморном и златном, И страхотно свака има узраст џина, Што се мрко губи за планинским платном.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Откуд у своду сад толико боја: За потиљком се ено чак зелени Небеска раван са које ка мени Силазе бели друмови без броја?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Јабланови само високо у зраку Шуме, шуме чудно, и дркћу у своду. ...Сам крај мирне воде, у ноћи, ја стојим, К'о потоњи човек. Земљом, према мени, Лежи моја сенка.
док се вуку По плавом небу облачићи сјајни, „И докле шуште бајке тамних шума, Зар мутним оком младунац не лута По своду неизмерном, к ушћу друма, С блеском Питања у дну очног кута?
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
мрачнога царства изницаху, ка у ноћи од страшног пожара кроз облаке од густога дима што ројима избјежају искре к своду дивну неба плаветнога, презирући несносну стихију.
волканах, изригају с муклијем јечањем над поврхност дубоке пучине страшне витле дима и пламена, о тучном их своду разбијају.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Физичке чињенице и принципи које је открио Фарадеј, стајали су јасно дефинисани као светле звезде на небеском своду ведре и мирне летње ноћи.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
64 Растко Петровић при томе анализу заснива на општем утиску о чистој динамици визуелних промена на небеском своду: „Узмимо да цео овај опис, ослонимо ли се на извесне знаке, даје лагани, патетични и трагични опис свитања, небеских
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Али је занимљиво да и Вук и остали ликови Милоша Црњанског доста често дижу поглед према небеском своду изнад себе и појачано опажају промене на њему.
Петровић, Растко - АФРИКА
Ја сам се хтео дивити јединственој револуцији светлости и сенки, цепаних крвљу, на своду, кад већ наступи сасвим ноћ. Пагајерима се журило и ми пођосмо.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Још није, чедо, дан освануо — А сунце само онда устане Кад поноћ мине и бледих звезда На тавном своду светлост престане — Иди, почини, настави сан!...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Димитрије се истегао на постељи. Непомичан је. Гледа у мрљу на своду. Трудио сам се да одгонетнем чега ли то толико загонетног има у тој ружној, мркој шари окруженој грубо клесаном сивом
Димитрије гледа у шаре на своду. Доротеј у разигране пламенове ватре. Моја мудра, спокојна браћа: исцелитељ и чудак. Велика, матора деца.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
кô стена, мудар као змија, Он чува народ и брани слободу, Чело му ведро, а поглед му сија Кô јасна звезда на небеском своду Он тиранина мачем повргава, Он белим крином роба увенчава.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Те су плочице први лист књиге наших знања о небеском своду. Оштро куцање буди ме из полусна. Ви сте ишчезли из моје близине, наше путовање је довршено.
Те нам звезде изгледају као приковане на небеском своду и оцртавају на њему различите фигуре, тако да их око само од себе везује у скупове или јата.
Зато наша Земља и није бог зна како велика! Пловиш ли према југу, указују ти се на небеском своду звезде које се у севернијим крајевима никад не виђају.
Није ли ово каква „нова“, која је изненада заблештала на небеском своду? Глас стражара са врха наше катарке даје ми неочекивани одговор на моје питање. Он виче, колико га грло носи: „Фарос!
екватора и Сунчеве путање, еклиптике, померају полагано дуж ове, због чега и небески полови описују по небеском своду кругове око пола еклиптике.
њој, драга пријатељице, наћи тај небески екватор, па можете сваке ведре вечери наћи његов положај и на самом небеском своду, и уверити се да његова раван стоји нормално на правој која нас везује са поларном звездом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
ало! Чујеш ли ме?... Ало, па што се не одазиваш?“ Ноћ је бледела. Звезде ишчезавају губећи се у далеком тамном своду. На истоку, изнад врхова планинских, појави се беличаста трака.