Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Наравоученије За права бога се ко издаје да је великога рода, кад он сам не ваља. Вредан човек, достојан и у свому отечеству заслужен, не само почиње благородство своје, но и родитеље своје облагорођава.
Ово дете, именем Алија, постане с временом први царски везир. Ови имађаше у двору свому једну собу у коју никога не пушташе, но сам сваки дан по једанпут ту улазаше и богу се мољаше.
Дође, вели, змија, и облести Еву, а ова са свом неисказаном својом љубовију к мужу свому, прелаштена будући, препасти и њега.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Месец равно љепше сјаје, благословен биваја; плодам земним расти даје, зиму већ отпускаја, у поретку свому бива и течење направљива. О златоје пролеће!
Ћипико, Иво - Пауци
Све то бијаше изгубљено, а да ништа није добио у замјену. Он пусти маха свому нагнућу, и питаше сама себе: „Чему све ово?
Једном вративши се, прилагоди се животу у вароши и бијаше отада десна рука свому оцу. Он први угледа Иву и усрдно му се јави. — А хтједох да питам оца ти куд си...
— Ни зима, — одговори Јуре. Настаде дуго ћукање, док се старој додијало, те и она пође к свому човјеку на починак. Остадоше Јуре и Јелка, је једнако сједећи једно до другога — и не разговарајући.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Али наста силени цар сужњу свому говорити: „Који оно јунак био сиде браде до појаса, сужњу мој невољни, кој' Турака побијаше буздоханом
“ Али сиде Свилојевић цару свому говорити: „Оно сам ти главом мојом на медану, мој честити царе! У рукух ти бритка сабља, а на земљи глава моја, — оно
Али сиде цар силени сужњу свому говорити, сужњу невољному: „Којоум смртјом хоћеш гинут? Избери си најволењу!“ Тере иде Свилојевић цару зможену
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Није ли у том људни луд? Нити је што тврдо ни стојеће! МОЛИТВА ЗА ДУЖИ ЖИВОТ Сваки свакад врло да се моли свому владики, Еда би добри и човекољубиви земљорадилац Још за неку годину више заштедео Ту воћку порицану с неродством, И
је пак хвалио цара и говорио да је од свега понајсиловитији цар заштоно он и земљом и морем, влада над свим људма у свому царству, и што му је воља, то чини. А трећи је написао да је понајмоћнија од свега млада невеста, да речемо, ето, жена.
« Инди, што ће? Посла по њему к везиру свому писмо у табор да га уреди у боју на први харц. И тако би, те погибе онамо. Онда Давид већ узе му жену за себе.
« И како дочу ту реч мученик, склони главу доле с плачем и задуго више ништа не проговори. И свому слуги мученику Лупу глас свога намерења што би к њима он изрекао, прилику му указује да он за њега то изрекне.