Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
лудом тврдоглавству и самовољном незнању лежи и остаје, он се ужасно вара, и у прародитељном греху, тојест у незнању, својевољно остаје.
Ко ове речи за истините не припознаје, он својевољно неће да је благополучан. А кад неће, нека га; ми га силом не натерасмо.
Ко зна да отров трује и ко се не би рад отровати, он својевољно и при здравој памети неће отров пити; а ко прво зна, и фторо не би рад, а треће својевољно чини: шта ћеш о њему судити
се не би рад отровати, он својевољно и при здравој памети неће отров пити; а ко прво зна, и фторо не би рад, а треће својевољно чини: шта ћеш о њему судити разве да није при памети.
Црњански, Милош - Сеобе 2
У једној, росијској, дипломатској инструкцији, у то доба, писало је: „Бечки двор се својевољно лишава храбре, сербске, војске!
Теодосије - ЖИТИЈА
Сад опет, када смо дошли, од наших руку сакристе нашега господара, и једнако се понашате својевољно. Шта вам сад паде на памет: да нам се наругате?
на светог младића, и као с великим гневом стаде га грдити, говорећи: — Зар те није игуман послао онамо, а Ти својевољно чиниш твоје ствари? Ово говорећи скочи на њега, као да ће га ударити.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Он то, међутим, не може да чини (као што изгледа) потпуно својевољно, без сагласности осталих чланова и, што је још важније, без поштовања општеприхваћеног начела патријархалне културе,
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Ко је тај луд, који дете иште да убије. Ајд збогом! МАКСИМ: Ха, јесам ли казао? Но јошт се може помоћи, ако својевољно пристанеш, да се од мене раставиш. СОФИЈА: Опет друга комендија.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Зашто ти несрећници оставише своје огњиште, да би им се кости развлачиле по туђим пољима? Да ли су они својевољно пристали да крену на Голготу, и да погубе своје главе, освајајући неко непознато брдо изнад села Маова, у далекој
Ујутру је командир пошао у извиђање. Собом је повео Милутина и мене, а са нама пође и Милан својевољно, да би видео своју батерију. Донекле смо могли јахати.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Лекари су исувише заузети и уморни. Они, дакле, долазе на идеју да траже добровољце, међу пацијентима, који ће својевољно ући међу епилептичаре и помагати лекаре у том послу.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
унаказили, и да строго по закону казните сваког оног који би, било ову, или другу реч, било граматички облик речи, својевољно мењао, не пазећи на јасне одредбе законске.“ — Па зар се ово кажњава? — упитам пренеражен од чуда.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Откуд, дакле, несрећа? Ваљада је са стране чловекове. Ај чловек, бива ли својевољно и добровољно несрећан? Никако! Јасно је, дакле, да из незнанства и неразумија происходи по вишој части наше
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Зато повери свом другу Андрији Хосману, названом Озиандер, старање око штампања Коперниковог дела. Озиандер је својевољно извршио неке промене на манускрипту дела, дао му дужи наслов: „Ницолаи Цоперници Ториненсис, де револутионибус орбиум
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Међутим као што сваки добар војник мисли тако је и он оправдано сматрао: да се својевољно сме зауставити једино код чина ђенералског.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Али беше доцкан. Полицајац опази да се она тргла и да му неће својевољно издавати остале људе, па се пожури да дозна што бар за тога Новицу. — Новица!... Који то беше?
Ћипико, Иво - Приповетке
Али син се у најљепши час, кад га је, тако рекући, већ гледала на олтару, успротиви њеној вољи, и, распопивши се својевољно, уписа се на свеучилиште.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
новембра 1816. и писао му:” „Ево вам опет две оде от 4. и 5. ноемвр. Оне ми таки после оног пакета својевољно истекоше из персију, и у другом новом метруму. То ми допустите за извиненије што их шиљем. Већ не знам што је доста!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Тога није било, нити ће бити! Он бунца. Који је још мрав својевољно отишао из племена, побунио се! Узалуд су га задржавали!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А не би ли с хићњом од свију страна својевољно и без обзира стрчавали се тамо људи не хајући путем ни за свој живот, а камоли другу коју тугу и муку не би за оно
А већ после није ни марио за то је ли, а није ли скривио. Ама Бог доиста не остаља то тако боравити човеку својевољно него ко се не обраћа, кињи и бије и мори.
А Бог не тако. Него кад човек таји свој посао, онда га мори и мучи га, а ако ли својевољно искаже, таки га опрости и у прву своју милост опет га узме.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Други су, опет тврдили да је својевољно побегла, а то су поткрепили тиме што се није отимала, и што су својим рођеним очима видели на колима не само њу него и