Употреба речи својег у књижевним делима


Теодосије - ЖИТИЈА

напоре и бриге и њихову блажену обузетост Богом, и написавши на хартији срца, дубоко уздахнувши, и јадајући се због својег закашњења, заплака, и к ногама преподобних падаше.

молим и умиљавам се, говорећи господину мојему светом оцу: У земаљском царству апостолски подвизавши се земље народа својег православљем просветио јеси, и прогнавши вукове јереси и храмове бесовске порушив цркве Богу подигао јеси, и равна Оцу

И као у Светој Гори најпре у туђим крајевима, тако сада и међу вама, децом његовом, у земљи народа својег, коме ће и од ове мале славе дати већу када приликом васкрсења буде давао награду, увера вајући нас тиме Бог да и ми,

и студени И сунцу на опаљење, непрестаном плачу, и уздисању, у умиљењу и сакрушењу срца кроза све године живљења својег у пустињи себе предаде, изнад страсти греховних добрим подвигом јави се, и достиже до краја свега жељеног који сви

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

А пошто сви догађаји зависе од лицâ, као својег узрока, и пошто је цела историја већином састављена из догађаја, онда и ови догађаји морају стајати у »печалним«

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Онај свињар после отиде својим путем. После неког времена опет цар дозове најмлађега својег сина, па му рече: „Ја чујем, где се ти хвалиш да можеш напојити сто волова једним каблом воде.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

»Невен« 1882. УДОВИЦА, СИРОТИЦА, НЕЗНАЛИЦА (Уз слику) За живота својег друга Свега јој је доста било: Од кад њега гроб покрива, Сломи јој се десно крило.

»Стармали« 1884. ДЕМОСТЕНОВА СМРТ (Уз слику) Дика својег рода, Увек душом смелом; Борац за слободу И реч’ма и делом.

Разумеће листак свежи Сваку жилу својег стабла, Спајаће нас електрика — Електрика наших срцâ — И без жице и без кáбла.

Сад се ваљда жеље ваше већ умириле.“ — Али жена, ал’ бољарка кâ да не чује: Она посла својег мужа у коњушнице, — Посô ће му од сад бити коње тимарит’.

Гледа тако дуго, Сита је светлости, — хајде сад што друго! Кад окрете леђа свећином пламенку На дувару спази својег тела сенку. Ето нешто ново. Што је ново дрâжи. Сад у тој новини забавицу тражи.

Краков, Станислав - КРИЛА

сећао се других који су били задовољни што умиру... То им је било највеће дело њино... и својег огромног пијанства када је био на јуришу... и туђих радости, и кркљања овога Руса... и није разумео ништа.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Можемо кренути на север или југ, исток или запад и живети од својег умећа. Можемо се разићи и тада би Доротеј био видар, Димитрије преписивач или писар код неког велможе, а ја бих био

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности