Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
„Ваше Сијателство, ми дали прошенија на 4 царја по вашему наставленију; но наша серпска надежда на Росију, покровитеља својего, да и избавитељ скоро будет, сва: јежели избавлени будемо, то Росији благодарит, а јежели пропали и истурчени останем,
марта кажем Булгакову, како Серби у Сербији непрестано страдају и бесчеловечне муке трпе, у надежди на покровитеља својего, и јоште у оваком положају, да истребленију серпском клоњашчаго с̓ тирјанства никому другому руки своја не
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Овде се песма прештампава из књижице: Стихи о воспоминанији смерти ко утјешенију својего пријатеља: сочињени у Новом Саду у години 1766.
Она јест вожда или цјеломудрије својеја младости оставила и завјет својего бога заборавила, зане дом јеја наклоњајетсја к смерти и јеја хожденија к погибели.
— Глупаја и звјерообразнаја жена полна јест пустословија, а совсјем ничтоже знајет. Она сједит пред дверми дому својего на столицје, или показујетсја на прозорје, да би младим људем угодила, украшајетсја да би их љубовију пљенила.
Лепаја жена без наказанија јест јакоже свиња со златноју пантликоју, трудољубива жена јест чест мужа својего, но љенива јест чир в кости јего. Чрез разумнија жени дом устројајетсја, но безумна својим дјеланијем разорит сеј.