Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Лесинг, уже просвештенија Германији велики просветитељ, својима прекрасними баснами својему је роду велику заслугу показао.
„Јуност (вели премудри Халер у својему „Алберту”) даје се ласно савијати куд је мудро воспитаније управља; њејзина јоште чиста душа прима с подобноју
веселити се, — достојно разумног створења весеље, чрез које он усугубљава своје благополучије, радујући се не само својему добру него и многих других.
стече довољно с поштеним и праведним својим трудом и вредностију: ово се управ може нарећи благослов божји, и служи својему стјажатељу на поштење, навластито тада кад он, како га је умео стећи, тако уме с њим разумно и управљати, себи добро
је такови и довољно материјала сабрао, или чрез чтеније или чрез опхожденије, а нејма довољно расужденија и искуства својему говорењу потребни ред и расположеније учинити и дати, он врло ласно пада у блебетање и разумним слишатељем досадан
са сваком добродјетељију таково својство да онај који је исполњава како надлежи, мора у исто време чувствовати у срцу својему задовољство и услажденије.
дакле премудри Творац, којега се премудрост у свем створењу богато показује, хоће несумњено таковим праведно и својему величеству и благости пристојно награжденије учинити.
к општеј ползи, сљедователно к својеј слави, средство употребити; а без овакова употребљенија највеће имјеније својему је истом стјажетељу мученије, често и бешчестије, и, као у Турској, преки пут к конопцу.
и преблаги Творац таково је расположеније јестества учинио, да кад би људи и са своје стране сва нужнак својему благополучију средства употребили, несравњено би задовољнији и шчастљивији били.
Нити су апостоли никад до века ни помислили да к својему поклоњенију народе и језике приведу, него к богопознанству, к богослуженију и к добродјетељи.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Того времене бист междусобна бран. Турци Видинлије својему цару непокорни. И млого бист междусобно крвопролитије помежду их.
аустријскога двора, котори би сведоком био на погодби нашој, да ако би ми ребелију учинили, или Турки нам по первому својему обичају зулуми дјелат, то да австријски двор, најближи сосјед, самаго султана точио извјестит.
да истребленију серпском клоњашчаго с̓ тирјанства никому другому руки своја не простирајут, токмо покровитељу својему.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Одавно је већ било звонило на вечерње. Дан се клони својему крају, а у нашој души иста она пучина нигде краја да видиш, само се облаци све гушће гомилају.
Теодосије - ЖИТИЈА
Ако је тамо негде дошао син великога жупана, владара српскога, са сваком журбом нека се врати оцу својему, да не би како отац његов, због жалости за њим, љубав према нама променио у мржњу, па ћеш све нас и многе ожалостити.
А младић се дивљаше оцу својему што толику висост војводе потруди с младим благороднима, и стиђаше се да у лице мужа погледа, јер се због њега много
Такву сам заповест и примио. А младић, видевши неумољивост војводе и несаломљиву верност према својему господару, и разумевши да ће га силом одвести, и да нема ко ће га избавити из беде, због бојазни од оца његова, јер је
Јер ако хоћеш да узмеш крст Христов, онда те молимо да седиш у својему манастиру, да нас присуство твога часнога дика теши.
Цар га запита о здрављу И о животу светога старца оца његова. А он, пошто је све знао о својему оцу, све исприча цару, да је цар, због свега задивљен, хвалио Господа и светога старца, и сматрао га блаженим што је
Затим оде ка својему преподобноме оцу, који седећи у ћутању из ћелије не излажаше. А овај је сматрао долазак синовљев као зрак светлости,
Пожурите се да место или запустели манастир измолите, и овај обновивши својему отачаству утврдите да се српски манастир зове, да би они од вас који љубе Бога и од светског живота беже пристаниште
други, већи део, раздели манастирима у Светој Гори; трећи по пустињи ћелијама и свима што самотно живе; четврти својему манастиру Хиландару и свима ништима.
После престављења светога старца, дизаше се на све начине наносећи непријатељство и зло брату својему Стефану самодршцу, и узимајући у помоћ многе иноплемене народе, подизаше се на њега много пута у намери да му нанесе
у цркви где беше гроб преподобнога опа његова светога Симеона, и капа сам долажаше да га ока ди, отац даваше сину својему првосветитељу награду почасти, јер миром богато точећи самога и цео народ који је ту стојао облагоухаваше.
А свети дошавши кући, мир и велику љубав од угарскога краља и велможа његових брату својему краљу српскоме и свима благороднима својим испоручи, и сви благодаривши Бога примаху га радосном душом, и одајући му
и опет устајући мољаше се, говорећи: „Владико Господе Исусе Христе, Боже наш, који си беспочетноме Богу и Оцу својему искони сабеспочетан, савечан и једносуштан, Син јединородни, а на кпају времена по вољи његовој нашега ради цпацења у
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЗЕЛЕНИЋКА: Фрау фон? Не видите ли да је ова реч туђа? Србин има доста цвећа у својему врту, зашто да од други украсе тражи? Али, наравно, господа с маџарским кокардама...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Та мислиш ли о Цвети мојојзи? Нађе л' мане ти какве на њојзи? Кажи, брате, ако Бога знадеш, Што на срцу својему имадеш, Мој по Богу ти си побратим — Казуј брже, да се не мучим.
И дан данас кад туд Турци мину, Сјећају се Милуна хајдука, И дршће им срце у њедрима, Па се моле својему пророку, Да се такав више не подигне. 1849, феб. ПЕСМЕ ОБЈАВЉЕНЕ ИЗВАН ЗБИРКИ ЈУРИШ, СРБЕ!
месец, звезде јасне, Радо имам муњу и громове, Оне страшне муњине синове, Радо буру штоно душу диже Створитељу својему ту ближе, Све ово, брате, све, и сама себе, И најдраже оне песме моје, Све би дао, да повратим тебе.
И када све ја поприватим ближе, Мени се чини, тајна крају стиже, Јер до сад скрива с' на дому својему, А данас свету указа се свему; Ал' какву тајну на срцу имаде, То песма моја до сад још не знаде.
Проли Цвета ту сузу голему, Па с' окрете ка двору својему; Бог би дао, те са грђи јада Нигде никад не сузила млада. Већ Милета дојездио дома, Ма је ево отишао ома, Те он
Глава мисли, срце се осмева, Па од пусте милине попева. Момче ити својему коњицу, Удара му тврду потковицу, Бије, кује, наоколо с' ори, Плочу кује а уз потков збори: „Тврдо гвожђе, буди
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Уздам се да ће се наћи који, својему роду добра желатељ, Сарајлија и Требињанин, Новосађанин и Осечанин, да пошље овде типографу по неколико дуката за дати
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Јер жена удата нема се ником другом допасти, него својему мужу. КУМ: То је тако. СВЕТОЗАР: Но ни она није добра жена, или, што је све једно, добра газдарица, која је
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И сваки му је чинио, угађао, више него својему. | Али после се видело шта је. Марко је имао сестру, и то једину, коју је, хотећи да је поштеди да се не би удала за
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Сама рука мртвој друга. — Човјек је сам као дуб посјечен. — Ни у рају није добро самоме. — Туђину се хвали а својему се пожали. — Дрво се на дрво наслања, а човек на човека. — Гора се с гором не састаје, а човек с човеком вазда.
У колу веселе биле, играјући скакале, и својему дому ишле играјући и пјевајући, мушка чеда грлећи, у наручју носећи, и на лијеп род ришћански гледајући, за своја чеда
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Тадар калуђер извади из торбице петраиљ и требник, па најприђе рече оној тројици: „Питајте оцу својему проштење,” а оцу: „Сада ти покај се од гријехова;” те тако | учинише, па поткупи сву четворицу под петраиљ и очита им
“ Посланик се врати и каже својему краљу, шта је и како, а краљ се ражљути и стане мислити, како би добавио ова три прстена, па најпослије тури глас по
“ Потом јој краљев син захвали и у руку је пољуби, и с њом се опрости, и дошавши дома каже све својему | оцу, а он с онијем прстенима пошаље к ђевојци, и она пође зањ и с њиме се по закону вјенча. 10. ЗЛА СВЕКРВА.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Господе, погледај с небеса и види“, и „Сада“, Богородичан глас шести ишти у октоиху; „Јединочедни и јединосушни Оцу својему“, затим „Господе, помилуј“ тридесет пута, и поклонивши му се три пута до земље пред светом трпезом, и узевши отуд овај
ме својим заступништвом, мати Божија, не дај ме да усним у греховној смрти, предстатеља те и наставника својему животу сви имамо!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
човек без науке (ваља овде разумети такога богаца који с богоданим својим богатством никаква добра општеству и роду својему не чини, дар божији закопан и сакривен држећи) подобан је волу с позлаћени рогови.
” И овде се с њим с великом љубовију растанем, ибо трећи дан пође збогом. А мене речени господин оправи к брату својему у Фокшане, первом спатарију Теодору Балси, који ту староста бијаше и потребу од учитеља за сина свога имађаше.
Мене препоруче својему калфи, доброму и лепе науке младићу. С овим би[х] у дому ручавао и по ручку до вечере он би ме учио; који ме тако радо
б’јаше срдечни пријатељ мојега благодетеља Ливи, и како ме чрез њега позна, постане и мој особити патрон, наложивши својему љубимому, док год будем у Лондону, да ми даје на његов конат што ми год буде од потребе за књиге или за [х]аљине и за
” Докаже она то својему супругу и сутрадан одговори ми да се мене ради већи ручак не готови, да се њи[х]ова деца и при ручку у разговору
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Ми вјечиту срећу уживамо; Сатана је, наш друг блистателни, на својему остао престолу, међу своје велике полкове њихан хором бесмртне љубави.“ „Архангели првопрестолници!
Ова ће их тирјанства царица немилосно, с ужаснијем видом, насилствено, по својему праву, свободити од тешкога јарма, те их враћат у живот духовни. Непостојне њихове надежде!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Всјаки художник в својему дјелу Занимајет сја, а пастири в фрулу, Стадо по роснеј травици следуја, звук тихи дајут. Кол јего лучи сут
Зиммерманн Видевши многе народе, градове, И школе, нраве, својему народу на Стократну ползу, сребровласи, Мили Обрадовић навек усну.
Раич архимандрит, биви тогда у Новом Саду учитељ, једному својему пријатељу ко утјешенију о смерти сочини. И к овим приложи му у њеколико рјечи на њега писмо, сљедујушчаго седержанија:
Ћипико, Иво - Пауци
А плаћа им гре. Ма ча је корист, ваља их дочекат'! Пред подне, Иво, у црноме одијелу, изиђе из куће и крене правце к својему селу да, мјесто оца, причека владинога достојанственика; у путу мислио је што да му рече и како да га поздрави.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Тада се је царе осјетио да је оно Милош Војиновић, па говори својему нећаку: „Та ти ли си, дијете Милошу! Та ти ли си, мој мили нећаче! Благо мајци која те родила и ујаку који те имаде!
узима чашу молитвену, саковану од сувога злата, што је она од оца донела, пуну рујна наточила вина, па је носи својему ђеверу, љуби њега у скут и у руку, и пред њим се до земљице клања: „На част теби, мој мили ђевере!
док сам и ја твога доба био, могао сам тако ударити“. Оста Хусо ногом копајући, оде Грујо брдом пјевајући, и он дође својему Новаку; са стрицем се у образ пољуби, а свог оца у бијелу руку; ђога пусти у гору зелену, узе пушку у десницу
Кад је Ђорђе избројио Турке, чашу попи, а пушку потпраши, узе доста праха и олова, па изиђе својему обору међу своји дванаест чобана; а кад дође, чобане избуди, и овако чобанима рече: „Браћо моја, дванаест
Семберији, а на село свако поручује: „Од свакога двора бијелога нека овђе дође старјешина; која жена јесте удовица, у својему двору старјешина, нек и она Бијељини дође; и која је жена нероткиња, нек и она дође Бијељини!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Рече к старцу: — Не делајте брашна гибљушта: Марија бо благују част избра! Глагола старац к ученику својему Захарији: — Веди брата сего в храмину пусту!