Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Езоп, изобретатељ и отец баснах, посветио је своје лидијском цару; Лафонтен своје краљевском принцу. Платон у својеј „Республики” претпочтео је Езопове басне самим Омировим списанијам.
А кад упази мрежу на својеј трапези, почне псовати свога слугу, старца Онуфрија: „Видиш да си без мозга, — говорећи — што ће ти више мрежа кад је
учи мало детешце да се умиљава на прсима родитељнице своје, и грлећи је с слабима рукама благодари хранитељници својеј.
једном општеству колико више средства и удобности имаду, толико је већа њихова дужност добро и благородно воспитаније својеј деци давати, које се састоји у науки, трудољубију и благонаравију, да им се не рече као крокодилу: „По кожи се
старих одуставати и лености предавати се, онда је то било кад Тимон, видећи такове беспослене, каже им даје наумио у својеј авлији зидати и једно велико гранато древо, што му је на путу, пресећи, дакле нек не губе времена него нек иду
96 Кртина и мати њена Мала кртина почне једном говорити матери својеј: „ Мамо, ја видим смокве”, пак опет: „Мени замириса тамјан, а затим: „Мамо, ја чујем музику!
Сад, онај који је свагда готов и рад сваком по сили својеј помоћи и добро учинити, је ли му могуће да без узрока и радо кога либо речма увреди и озлоби?
претвориле, нипошто за будалаштине не држи, а кад их позна топрв у другима да су такове, пак их после нађе и у својеј кући, онда се истом освести, пак начне викати: гони и терај напоље!
Пастир за овчицам кад пева, он је срећан у својеј сфери, илити окресности. 115 Петао и гпаги камен Пепао, чепркајући, нађе многоцени дијамант.
Ибо, случај је општи и време будуште не види се.” 121 Лав и миш и лисица Лав у својеј пештери спаваше. Дође миш и претрчи му преко шије: тргне се лав и скочи иза сна.
Седећи ми при трапези, зачу се у авлији топотање коња и глас Светогорца, који како сјаше, почне ка' у својеј кући заповедати да се коњма зоб даде.
И он дакле у својеј окружности како исти Јулије Цесар поступа. Смотримо сад онога ветрењака Обркнежевића: у просте дне, кад није лепо
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
сам обештао, намах при овој прилици нећу изоставити родитељем напоменути да се старају сами са својим повотком деци својеј у време младости њи[х]ове добар приклад дати.
мене и да ја неправо чиним, његову слатку надежду, коју је он имао, да ће у мени имати утеху, помоћ и покој у старости својеј, сујетном показујући. Мени би жао било то чујући; и заисто ја сам весма њега љубио.
слуша, да се деца своји[х] родитеља не од|ричу, како ни родитељи своје деце, и да чловек праведно и поштено у својеј кући о свом труду и муци са својом женом и децом живи, ништа туђег не желећи.
волове, куповање и продавање, истина, да и у томе добродетељан човек ваља да пази и не прелази меру и да по совести својеј поступа. Но, што ћемо ми томе? Ово је закон трговачкога заната.
општества што против стари[х] обичаја установити, нека мисле као разумни и словесни људи, и нека се за своју простоту својеј ползи не противе.
Притом молим богољубиве архијереје и проче свештенике и дијаконе мирске да по души и по совести својеј кажу народу јесам ли, следујући чистој евангелској науци, писао.
Из његова писма видити је да је он желио мени по возможности својеј помоћи, и сам не будући богат, но није се усудио за не повредити, како пише, моју нежност, ибо поштена и благородна
Ваша благородна душа, на[х]одећи све своје награжденије у својеј врожденој доброти, нити је могла ни хотела о чем другом чути.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Но, братја Руси оставили своју роднују земљу по својеј воље... чтоби помоћ нам Сјербам... својим братјам... Да здравств... — он штуцну. — На здравље! — упаде Брана „Махер“.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
), Да ја вмјесто невјесте отечество љубим, Да се слатко о кућици својеј срећан трудим, Да ја род свој љубезни страсно обожавам, И Мађаром, нашеј браћи, серпски да мађарам.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Ко може посумњати да овакови филозофи по својеј смрти у магарца не прелазе?.— Буриданов магарац јест само идеални магарац, премда гдикоји са свом силом душе
тако божијом милостју прешавши живот магараца, мислим да је време опет к нашем Роману вратити се, који је, међутим, на својеј Розинанти грдном једном шумом тихо јашио; откад је претпохваљеним магараца примером научен увидио да су незадовољство
— Заљубио? Шта је то заљубио? (Нота бене, ово је вопрос четрнајстогодишње девојке матери својеј управљени.) »Моја ћерко, моли се богу да нигда не познаш шта је то. Колико сам ја злопатила!
Међутим је Роман на својеј Розинанти далеко заишао био, без да је о виђеној девојки и најмањег трага нашао. Он већ надежду губити почне да ће је
Тек што он намисли онако чинити као што многи при оваком случају чинити обичествују, сирјеч на срећу се ослонити, и својеј Розинанти да она пут избере оставити, укаже се с леве стране неко сушчество које његово вниманије особитим начином на