Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Спава, мисле, па да је пробуде; Иду, буде, ма им муке луде: Срце њојзи у недрима стало — Она оде за својиме драгим. (ЊЕНИ ЈАДИ) „Сини, зоро, бела, Сини, слатка селе, А ти, сунце, грани Кô никад доселе!