Употреба речи својство у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

не срдимо; треће, чинимо да смеј престане, отимљући му сваку непријатност и горест и примајући га за незлобиву шалу. Својство разумнога човека у томе се состоји да сам себе сваки дан неумитно суди, и што у себи позна посмјенија достојно, том се

Бог је неотлучно сојединио са сваком добродјетељију таково својство да онај који је исполњава како надлежи, мора у исто време чувствовати у срцу својему задовољство и услажденије.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

И, на крају, дете задоји жена којој се држе деца.¹¹⁶ Разни предмети који имају заштитно магијско својство користе се као амајлије за одржавање деце. Бројне су амајлије израђене од метала (гвожђа, сребра, злата итд.).

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

да у њој »ниједно (слово) није сувише, ниједно звукопремјенљиво, нити које недостаје, него и је таман онолико колико својство сербског језика изискује«, азбуку за коју је 1832.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

ПУТНИК: Не, не, мој је лек дјејствителан. У Сенегамбији расте једно дрво које има чудновато својство. Свака сирјеч грана, ако се у знаку телца одсече, има ту силу да човек разуман мора мало сврнути памећу ако га ко

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

селам алећим — турски поздрав сербез — слободно сермија — имање, имовина, иметак сечко — месец фебруар сифат — својство сичан — отров (мишомор) скака — м.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Ко год има довољно хлеба у дому, радује се да му ко на ручак и вечеру дође. Странољубије њима је природно својство и ништа и[х] тако не раздељује и не очуждава колико цркве, греческа и латинска!

Љубов к науци морала је у мени силна бити кад ме је од њих отргнути могла. Без сумњенија, ово слатко и благородно својство, тако неодложно и природно срцу и души нашеј, љубов, мора за нешто вечно опредељено бити, јер би почти залуду било кад

[Х]оћеш Инглитеру? Ево ти је; ’ајде сад говори с људ’ма! Душа человеческа има ово у себи добро својство: како је о чем нибуд оскорбљена, она природно брже—боље тражи способно средство како ће себе утешити.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

свијетлога сунца што у небо дигну слабе зраке, и ја, пламтећ величеством неба, подобно сам њима урадио: некакво ме својство дигло тамо, некакав ме свети магнет тегли.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Вјеровао сам да је најпогоднији час за мотрење људи навече кад лијежу. Тад упознајемо њихово дубље, тајно, право својство. Засебна преградица у мозгу чува ми једну издвојену слику — сјећање на дједа.

Јер знају да у недјељу, а поготову у недјељу послије подне њихово болничко својство знатно попушта. Они што могу да ходају изишли су у својим модро испрутаним болничким хаљецима, и расклапаним папучама,

Стога створ обдарен необичном физичком лепотом редовно има и то својство да умије носити своју љепоту. Чак и красотица из каквог дивљачког племена, која није никад сагледала свога лица у

И тад на њу гледамо као на једно додуше неоспорно али више-мање индиферентно и незначајно својство — као на обећање које је изневјерило. Али није читаво питање у самом степену лепоте. Важна је и врста.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Друго својство налазимо у јунаковим путовањима бродом од Сингапура и Бомбаја, па преко Каира и Малте до Солуна. Треће је његова теориј

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Односно, ако је нешто скривено од ње, скривено је и за аутора, па и за читаоца. Из тога проистиче друго важно својство: због ограниченог знања, и зато што се нешто скрива, мотивација иде у погрешном правцу, накупља се погрешно очекивање.

А ако можемо, онда само под условом да добију својство предикативности, што значи својство реченице. С друге стране, међутим, доиста се у говору никада не појављује

А ако можемо, онда само под условом да добију својство предикативности, што значи својство реченице. С друге стране, међутим, доиста се у говору никада не појављује реченица уопште, него вазда само нека њена

давно запазио у синтакси авангардног песника Мајаковског оно што ми данас откривамо у синтакси Црњанског: „Опште својство синтаксе Мајаковскога више напомиње оно што је Пешковски веома срећно назвао ‘издвајање', тј.

Сем тога, ово се својство укључује у карактерисање лика, а мења се зависно од кретања његове судбинске кривуље. Тако се, на пример, као важна

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ФЕМА: Шта, господин филозоф, шта ви говорите? РУЖИЧИЋ: Својство јест пјеснословца вешчи подробно описати, зато се ви и не можете разсрдити.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

(и не само код њега) што стално ваља имати на уму да код њега свет може значити и светлост, и васиону, и оно што је својство свечево; да је скори — брзи, каткада, али не и увек; зло је што је код Чикоша небо заправо непце; и боље би било да у

мати, род и племе, Кукољ или чисто семе, Љубве, пријатељства сласти, Худе или нежне страсти, Људски понос, лепо својство, Женска дражест и достојнство, Участије општег блага, Мада оде све бестрага Што је богзна како вредно — Њему је

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Прво својство, које се раније млого од други указало, било је несташтво. Не само у месту гди је он пребивао, него 20 миља унаоколо

) — друг, пријатељ КАРУЦЕ (итал. царозза) — кочија КАСАТЕЛНИ — који се нечега тиче, односни, дотични КАЧЕСТВО — својство, особина, квалитет; у качеству »у својству, као« КЊИЖЕСТВО — књижевност КОЗН (мн.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности