Употреба речи својти у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

'Оди лепа рува, снашо, пријатељу, стрина, брале, ујна, сејо, тето!...« и већ што год има могућих термина у својти човековој — знао је све напамет!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

СВОЈИНИ 96 О ДОБИТИ 98 О БОГАТСТВУ 100 О СИРОМАШТВУ 101 О НЕВОЉИ 104 О ДУГУ 107 О НОВЦУ 108 О СТАРЕШИНСТВУ 110 О СВОЈТИ 111 О ПРИЈАТЕЉСТВУ 113 О ДРУШТВУ 114 О МАЛОМ И ВЕЛИКОМ 116 О ЛЕПОМ И ДРАГОМ 118 О ЉУБАВИ 119 О ЖЕЉИ 120 О ГРЕХУ 121 О

— У млађега поговора нема. — Поштуј старије, и тебе ће млађи. — Поштуј ако хоћеш да си поштован. О СВОЈТИ — Свак’ од свога. — Свак’ је себи први брат.

— Спрам потке снуј основу. — Сребрни крст и Турци вјерују. — Старост и младост нису у својти. — Стар се во не учи орати. — Тко је бога измолио, и море изловио? — Траг по трагу иде а крв по жилама.

Ћипико, Иво - Приповетке

Марко потражи очима цуру. Поглед им се сукоби; она загледа се у њ својти поплашенши тамним очима, с нахереном црвен—капом на глави.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Остала му душа чиста, Срце здраво, живи плам. „Срце моје — он сад вели — Роду, својти поклањам.“ »Нови Требевић« 1892.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности