Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Пођо онда опет унапреда, Па ти једну ливаду угледа, А по њојзи свуд коприва густа, Нађикала свр човека пуста, Чкаљ, буника, татула, штирина, И свакаква друга травурина.
100. Како ј' кроз кам, што ј' опао, Једва у њег' ући могâ, А под сводим' како, јао, Јечаше му испод нога; Како свр њег' из зидова По декоја сукну сова. 101. Како оде унапреда, Ох, пусто ли свуд бијаше!
(ИИИ) Ој Паризе, ти срце Франције, Ој Францијо, срце света цела, Твоја слава свр неба се вије... Та срце си младо ми понела.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Метни капицу, дите, метни! Мени је име Грго, зваћеш ме шјор-Грго. Ладај се липо, а ја ћу те у свему поучити. Али, свр свега не буди кâ ови твоји другови. Ајде сад тамо, одмори се.