Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— вели гђа натарошевица. — А ја баш идем поред ваше куће, па мислим у себи: дај, кажем, да свратим к њима, ваљда ће господин-нотêр знати све... Кад оно... ви нисте ни чули! Не знате ни кол’ко ја! — Молим вас...
— Ето, ја сврн’о мало! — отпочиње поп Спира разговор. — Видим те у авлији, па рек’о: дај да свратим мало код нашега газда-Петра... А, ти увек вредан! — Па фала...
Матавуљ, Симо - УСКОК
Јанко погледа на часовник: — Ја се дуго задржах код тебе, а треба да свратим још у толико кућа. У колико још!? — запита устајући.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Може и ага, с прозора, да ужива у пуцњави и певању! ХАСАНАГИНИЦА: Кад будемо крај куће, хоћу да станемо, да свратим, да још једном дете видим и пољубим! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Како ти то, молим те, замишљаш? Јес ти полудела?
Да од Хасанаге не направим будалу? То ли је твоја брига? Не тичете ме се ни ти, ни ага, ни кадија, хоћу да свратим, да се с дететом опростим А после чини како си намислио!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Свратићемо онда са друштвом око поноћи на пиће! Не пада им на памет да бих исто тако и ја могла да им мало свратим око поноћи, а не само они мени -— и зашто да ми свраћају, шта су ми они: браћа од тетке, шта ли?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
вечери, кад прореди се градска бука, раштимована и тандрка ва, када се примири то шкрипаво шклопотање, да свратим ту и да заседнем за неки од столова између оних бреза и погледам, из те мале пустоши, преко кафанског крова у
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— повикасмо углас. — Јес, богами. Прођем поред куће капетана Свете, командира чете, и чујем песму... Ајд, велим, да свратим. Кад тамо, замало да се претурим... Две црнке, ама нема им више од осамнаест година...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Оне ми се онда захваљују, већ у колима, и нуде да свратим мало. Рат је тих дана, на Балкану, постао крвави еп, док се у Бечу претварао у фарсу.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Е, а од кога си чуо? ГРАЂАНИН: Од Симе порезника. Чух, па рекох, 'ајде да свратим те да те обрадујем. Ми, у име божје, већ пијемо на твој рачун. ЈЕВРЕМ: Ко пије? ГРАЂАНИН: Грађанство. ЈЕВРЕМ: Ау!