Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— цео дан нестрпљиво ходаше: сваки час запиткиваше кога по штогод; обрташе се непрестано, као да га цела снага сврби па не зна одакле да се почне чешати; улажаше у станичну гостионицу и чисто као да ће одоцнити усплахирено истрчаваше
Црњански, Милош - Сеобе 2
Вели: „Ми, шизматици, гладни, па метанишемо од глади, а они, Шокци, убогци, па их сврби брада од глади!“ Узалуд му је Варвара доказивала да свет захваљује Богу, да има насушни хлеб.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Господар Софра лежи у кревету, грозница мало јача, тужи се на жеђ, сврби га гркљан. Мало заспи, почне фантазирати. Види то Шамика, и зове доктора.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ни мишић му се не помаче, до само што осећаше како га по телу, ногама, леђима, око главе и по коси нешто сврби, голица и струже. Он се поче чешати. Али то чешање беше грчевито, са стиснутим прстима.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Крчи ми трба, сврби ме зуб! Спремићу јутрос доручак лијеп, читавог Пијетла, остаће реп, зелени репић — ја нисам груб.
Спремићу јутрос доручак лијеп, читавог Пијетла, остаће реп, зелени репић — ја нисам груб. Крчи ми трба, сврби ме зуб!“ У густој чести у часу том шкљоцара стара груну ко гром, над морем лишћа диже се дим.
Крчи ми трба, сврби ме зуб!“ Врло далеко, уз одјек лак, шкљоцара стара опали: так! То Мачак лови далеким лугом, а и не слути шта му
Нити је слуша, нити је пита, читаве ноћи по небу скита. „Ала ће сјутра шиба да ради! Сврби ме рука!“ бака се слади. Дремљива поноћ по шуми луња, а строга бака на прагу куња, држи у руци од брезе прут.
мрклу тмину, уз дивљи кланац, пустоме млину и пјева громким гласом: „Нити се бојим лава ни вука, да неког бијем сврби ме рука, пожури, диве, касом!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
И лепо виде како Балкан спава с пуним трбухом, ноктију дугих и све га нешто сврби, у коси му шумски пожари и угари, азијски коњи лете преко ребра, у устима фруле дугачке као копља.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Чујеш кикот око себе, ал' ти се чиниш да ниси ни осетио, па не смеш ни да се почешеш, и ако те то добро сврби... Окрећеш главу на другу страну.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
грађу прешлу из разних области човекова физичког и духовног живота: из веровања и празноверја (нагазио на сугреб, сврби ме длан, устао на леву ногу итд.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
као попа Маука нос, без сумњенија неће година проћи, а ја ћу више него ми је од потребе новаца имати, јер ме све сврби, кад десни, кад леви, длан.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЈОВАН: Е, лако је вама, јер сте утекли у подрум, али ја сирома! И сад ме сврби кад се сетим какав сам бој за то извукао. ФЕМА: Да си врат сломио, кад си таква несрећа!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
И то због једног полића ракије. Ја, видиш, још нисам казао ову тајну својој жени, а ти је кажеш чаршији. Ако те почем сврби језик, а ти узми четку од ципела па га прочеши, а немој га чешати на државни рачун. Разумеш ли? ТАСА: Разумем!
Ћипико, Иво - Пауци
Затим се поврати онако мокрих руку, с којих се је циједило море, и пљесне њима. — Сад ме мање сврби... Стојте добро! — и хтједе да крене. Ну, погдедавши нада се, спази козу наврх камена, над понором. — Кш, кш!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Пипац грицка нокат на палцу леве руке. Ја трљам кажипрстом десно око јер ме сврби од труна или од подвијене трепавице. Обузело нас је неко житко мртвило, као слуз.
Димитрије Упекле јулске врућине, јара трепери изнад спарушених пашњака, зној ме изједа и сврби као да сам губав. Једва чекам да дође подне. Чим се сенке скрате, затворим овце и говеда у тор и пожурим на Мораву.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Спремите само прутове, шибе, опасаче, уларе и пљуните у дланове, јер ту ће да падну грдне батине. — Охо-хо, већ ме сврби рука! — жестио се Стричев дјед. — Само да договор држимо у тајности.