Употреба речи сврбити у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

му вино није мило било, које, како би му на ум пало, а често би падало, тај час би га и сирома[х] нос за невољу почео сврбити.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Ја сам срећан био, те јој се ово дело допало, и моја уста почела су ме већ сврбити мислећи да ћу (нека Венус зна) бар један пољубац као награду за мој труд добити.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности