Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Које? — Ово овде — рече господин и пружи прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен у јастук предњи. — Па ето видиш шта је...
— Па ето видиш шта је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани кад му се хита. — А богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин.
Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече: — Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо. — Зар тако старо? — зачуди се господин. — Ја шта мислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође.
— Не могу — треба ми, како ћу продати! — Али молим те, брале, продај ми! — Не могу ја — треба мени сврдо. — Добро ћу ти платити. — Аја, не могу никако — рече Радан и пође. — Ама молим те, брале, стани!
— Две рубље. Извади господин одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо. Завири у кола, па видев торбу са стварима, упита: — А шта ти је брале ово? — Ето торба?
— удари Радан већ да се спрда. — Слуга сам! — рече опет професор клањајући се и држећи оно сврдо. — Хајд̓ тако право — на камен стао! — рече Радан и зацену се од смеха.