Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Лађари воле Перу, већма него његовог оца, јер им да и на вересију, на карте узајми им и па чека и пô године да сврну опет, да му врате. Умре ли лађар, или му се друго што деси, новац је пропао.
Милићевић, Вук - Беспуће
Затим Панек сврну разговор на своје послове: на један пут који прави у овој околини. И потеже из доњег џепа један велики план, рашири га
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Мајци се ражали, све јој сузе сврну на очи. А како и неће, има ли бољег пријатеља од мајке; само кад се спомене име мајка, пуна су уста.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Од ждрала оста под небом тачка, залуд је очи траже. А Жућа сврну на Тошу очи: „Чујеш ли шта нам каже?“ Прену се Тоша и снизи глас: „да није путник лагао нас?
“ Узео старац новчарку црну, без пара деда никад није, јер можда успут у крчму сврну код групе звезда — Водолије. Ракију пиће и лумповаће са Влашићима, са седам браће.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
видар стоји на рубу провалије чува од пада на дно свог жића болноме треба да дојашу ноћу болничари да поглед на њега сврну и пошаљу извештај о стању поданика на двор Немањића Симеону мироточивом Нас ради на
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Учитељ се рукова са одборницима и таман да се измакне, а председник му сврну пажњу на једног сувоњавог чичицу, који држаше високу столицу и чекаше ред да се поздрави са учитељем.
А оно синоћ?... Ех, право каже Веља: плаче кô стрина!... У таким мислима оде у школу. Прво сврну у Љубичин разред; деца беху на окупу. Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју школу.
XВИИИ Сврши се и свадба тихо, мирно : мало ко и сврну пажњу на тај догађај. И младенци и часници — цела свадба — поседаше сви у једна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
94. Што учиње веље јаде Младој твојој кукавици, Којојзи си вјеру дао, Да је не ћеш оставити? Ето сада вјером сврну: Јутрос си је зацрнио: Нађеде јој худо име, Худо име, удовица, Ге би сјела, да не сједе; Ге би пошла, да не пође;
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Дјеца сва гледнуше у Јана, као да је на њега да одговори. Странац, шљедујући њихову погледу, сврну свој на дијете, па видећи по одјелу да је властеоско, запита га: „Чији си ти?
Сердар наведе говор на стара времена и јунаке, па вјешто сврну причање и помену претке готово свакојега свога званице.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Баш ми трибају мала клишта. Ајде и’ донеси из вигња! — рече Срдар. Бакоња сврну у нову мађупницу, гдје нађе Букара сама.
али не пет него двајест, Иве, круно моја! Бакоња одмахну руком и отиде. Послије ручка, кад Брне заспа, Бакоња се сврну у коњушку да прегледа Срдарева вранца, па брзо отиде у шумарак, гдје зачу крупно смијање.
Лијевом страном, до кућа, бијаше путић, те, затискујући нос, пође њим и сврну у поширу улицу, која му се прва намахну. И гле случаја!
Поп сврну са цесте. Послије по часа Бакоња стиже пред Велику оштарију. Бакоња ту не видје ништа „велико“. Под голијетнијем брдим
Бакоњи је срце жестоко играло, те кад сврну с цесте, одјаха и леже крај пута, налактивши се. Не само што нестаде веселости која га бјеше обузела уз попа, него њу
Ћипико, Иво - Приповетке
После велике мисе сврну у крчму да се чиме заложи. Пред сутон, накресан, тетура кући. На махове, путем застаје и собом говори, и разговара са
Али, сетивши се Пречисте девице, престраши се од толике закликтале радости живота и силом сврну своје мисли на њу. Пришао је својој мајци чист и ведар.
Би му жао, као да је то његова зимња, лањска. „Грехота је” , помисли и јави се дечацима да сврну коња из штете. —А јеси ли ти што код куће посејао? — упита Арнаута. Заробљеник, не мичући се, изговори: —Ја?!
Ћипико, Иво - Пауци
И опет обоје се замислило, као да ослушкују лагани шум будећег се мора и шуштање залелујаних борових грана. А Иво сврну оком на њу и из њенога предљивога погледа увиди да би га хтјела нешто упитати. — А што би ми хтјела рећи?
— Дану ви! — Хоћу ја, хоћу! — весело прихвати Цирило, и њих троје сврну да испију по чашицу. Пред судом чекају да откуца девета.