Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
У газдалуку — није, лепши — није, стаситији — није!... Што баш он да је узме?... Лазару се свртеше сузе у очима. Стари лисац смотри то, па као пас кад траг нањуши... и он, по првим знацима, потера одмах даље.
Поума да ће преварити Станка, да ће га моћи слагати... Погледа му у очи некако свесрдно да му се чак и сузе свртеше. — А... завадише нас!... — рече Лазар. — Завадише! — Јест!... Онај Маринко, душа му раја не видела!...
Старешине изидоше да нареде одступање. Чупић опет позва Зеку. — Јуначки сине! — рече му, а сузе му се свртеше у очима. — Алал нека ти је српско млеко које те задојило!... Али, Зеко брате, промисли!