Употреба речи сврће у књижевним делима


Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— Не знам, господин-учитељу — одговори ћир Ђорђе. — Како да не знаш?! Зар ти механџија па да не знаш?! Зар не сврће код тебе?

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Двајест пети „вра“ у моме роду, болан!“ Нови фра-Брне није нипошто хтио да се сврће код Велике оштарије, но да се заомине. Стидио се да га Цвита види пробријане главе.

Ћипико, Иво - Приповетке

Ја ћу с њим говорити, — и пође доље к Спасоју. — Не иди! — моли га она. Но он се не сврће. А девојка сама стоји код прозора и гледа кроза њ на улицу у туђи свијет, и ничему се већ не нада; туга је трга, а из

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

на сламу метеш, да вране растерује, али и ту не би био од велике користи, јер се каже: да сиромаку ни врана не сврће с пута!

Ћипико, Иво - Пауци

Понајвише у њој пије и нарочито у њу сврће, да се господару не замјери. Господар пази на то и често прегледа крчмареву књигу дужника.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Погле тамо колико их – Сваки мрву вуче, Један другом с пута сврће, Нико се не туче. Та радња је мраву мила Па ма како тешка била, Лењо дете нек се стиди Када вредна мрава види!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности