Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Лопов се Ждерко у јами смешка: „О, почуј, бели свете, пазите само овога чуда, три ми поспанца прете! По свуноћ хрчу, а њива сама, чува је само — ветар и тама.
Откуда? Сад се присећам, куме: долази, ваљда, пролеће. По свуноћ сањам скривену стазу испод Бабића гаја, гнезда у грању и лаку свраку којој сам крао јаја.
ВИДРАН ВИДРИЋ Ветар је свуноћ причао с врбом, пустињом неба месец пловио, а Видран Видрић, лукава зверка, свуноћ у реци рибу ловио.
ВИДРАН ВИДРИЋ Ветар је свуноћ причао с врбом, пустињом неба месец пловио, а Видран Видрић, лукава зверка, свуноћ у реци рибу ловио. Страдала многа штука и мрена, младица једна, четири клена.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
нећемо ИИИ Крв откуцава кораке и смрт и једне вечери после живота крв престане да буде птица постане змија у трави па свуноћ деца плачу мртви су на левој страни узалуд упаљене ватре чекају њихов повратак њихова ноћ са нашим даном меша се не