Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Тако је у ћитапу, а ти тражи свједоке. Јадни путник подиже главу и угледа у кадије црвену браду. Уздахну и оде, држећи да су му новци заувијек пропали.
Ћипико, Иво - Пауци
— Дај му робу, — заповједи господар ономе дућанском момку, а њих напој ракијом! — и, кретом главе, показа на свједоке варошане.
Након неколико судбених претресања, суд одлучи поћи на „лице мјеста”; тамо свједоке испитаће у присуству обију странака.
А натакао црне наочаре, па упр'о очима у свједоке који поступце блиједе. А било је за прснути од смијеха... — Па?— упита доктор.
— Је ли вас наговарао да речете криво?— изнебуха упита судац свједоке. — Није наговара; само је река да су се нагодили, да се учинимо на суду невишти, — одговори старији.
— Молим — прекиде га замјеник државнога одвјетништва — кривња је очита, јасна к'о сунце! Стари је наговорио свједоке да криво рекну, што су они и учинили. Ево! — узе законик и показа прстом на мјесто у књизи: — Параграф чисто говори.