Милићевић, Вук - Беспуће
Он је удисао свјежи ваздух полумрачних шума, губио се погледом у крошњама које су улазиле једна у другу и приближавале дебела, остарјела,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
кога је баба таман чешљала, онако чупав, потрчи к попу, а овај се саже, па га одиже и цјелива њеколико пута у његов свјежи, као јабука румени обрашчић. Видјело се е бјеху добри знанци, поп и мали. „Опрости, попо, вјере ти!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Дозивали су и мене. Чак и њихови груби гласови чинили су ми се свјежи, као свјеже ољуштени, сочни од кише. Притајио сам се. На небу се блиједо оцртала дуга.
Али у сну је немиран; врпољи се, зноји му се чело. Устајем и отварам прозор да уђе свјежи зрак. Тад се нешто примири. Кад га гледам овако док спава, изгледа ми још млађи, готово дијете.
Ћипико, Иво - Приповетке
Јутарњи лахор престао је, па лађе по пучини чекају свјежи маестрал да духне да их напријед потјера, а око рата рибарице страже рибу, док с краја рибари, опасани дебелим
Дјеца се око ње весело играју, а уто и маестрал јавља се; поступно пучина је набранија, живља, модрија, а свјежи лахор, као дах живота, у омари долази јој у сусрет; лађе се на пучини крећу, а у гранама старога бора замећу се меки
Али га чељад у себи лијепо осјети, а кад лађа уђе у тјеснац између Пропада и Медвједа, свјежи лахор дотаче им се лица и собом донесе што их освијести од страхиве ноћи.
А сунце очас освојило и море и шкољ, и топли дан убио јутарњи свјежи сјеверац, па настала тишина. Око ручана доба, рибари, довршивши посао, наложише ватру да испеку на жеравици преостале
Излазећи осјећам да је маестрал духнуо. А кад изиђосмо пред манастир; дође ми у сусрет свјежи лахор. Пучши оживјела, модри са живо, а на њој игра сунце; борови уоколо избијају јаке звукове пуне живота, весеља, и
од сунца, скачу и усрћу у валове; — и све је гледам онако прислоњену уз онај бор—самац, док чамац весело не заплови у свјежи маестрал, на отворену пучину.
Лахор заструји, заћарлија одвојено, одјелито, и махом море се буди, оживљује... Свјежи маестрал домало сасу околишем, зажамори живо и поче да плачка суре хриди...
Ћипико, Иво - Пауци
Иво се на те ријечи смути и више не проговори. Баци се у море и доплива крају. Жупник бијаше већ отишао. Хладни, свјежи западњак стао да пропиркује и да, блажи спарину. Валићи се котрљали до у заклоницу, до самих Ивиних ногу.
Изнебуха лахор с брда затресе лагано гране, и с мирисом љетне ноћи носи собом свјежи шапат звукова; дотаче им се косе и лица; прође поред њих и пожури кмору да се на њему ојача и заструји јачим животом.
Помисли: проћи ће и по сахата док обиђу све савијутке! Срећа, те је сунце за облаком, а дува свјежи југ што кишу носи, па није врућина. По пољу мало је кога видјети: тежаци потражише у подне заклоницу да се одморе.