Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
такве размјере да су имућнији бјежали на Блиски исток, још незахваћен благодатима новог проналаска, еда би одахнули у свјежијем зраку. Свак, формално свак био је поткупљив.
који је сваког јутра стављао на расточена ткива још топле комаде тек заклане кошуте, не би ли се гангрена привољела свјежијем, млађем месу? То исто радимо сви, у неким годинама. Сви смо ми помало Мессер Лодовици...