Употреба речи свјежу у књижевним делима


Милићевић, Вук - Беспуће

трепеће младим лишћем, угледао испод себе, доље у котлини, између бијелог стијења у које удара сунце, — живу, свјежу, зелену пругу Уне.

Гавре Ђаковић не одговори ништа. Он осјећаше поред себе њу, свјежу и младу, која изгара за човјеком; он осјећаше огањ гдје му пржи лице и запаљује мозак.

Пошли су заједно, и не питајући се, низ стрму обалу. Гавре Ђаковић посматраше њу пред собом, свјежу и витку, са шеширом у руци, гледајући како њезина нога иде с камена на камен, како се повијају њезине хаљине по

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

увијек бива да нека банална асоцијација надође да нам поквари и на свој неукусни начин уобличи неку нашу непосредну и свјежу импресију, тако ми се и та слика мајке с расплетеном косом стопила с илустрацијом на насловној страници онда јако

Ћипико, Иво - Приповетке

Док су рибари посвршавали посао, ја сам се заклонио у хлад и подао се небризи. У одмацима, пиљећи испред себе у свјежу пучину, допираше до мене њихов разговор.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности