Употреба речи свјетина у књижевним делима


Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Опет почну копати и опкопавају око стијене. Кад подигну стијену а вода покуља на све стране. Свјетина се обрадује, искупи се и почну и они копати. Вода протече оним истим путем куд је и прије текла.

Јеврејин како је пао ударио је главом о калдрму и повриједио око. Свјетина је и даље гонила кмета, па је турнула и прегазила једну трудну булу која је одмах побацила мртво дијете.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

То бива о „проштењу“ (о слави манастирској) пред мноштвом народа, а свјетина му пљеска рукама. Затијем Бакоња наређује да се изваљају двије велике бачве, свака виша од човјека, пак уђе у једну,

Ћипико, Иво - Приповетке

И мисао се извину чак у оно доба кад Исуса Назаренина свјетина мучијаше; чини му се да је то јуче, било, и ево сваке године неминовно понавља се.

Ћипико, Иво - Пауци

Петар плане: — Нећеш, момче, што си намислио! — и безразложно стаде га вика да пусти цуру. Часом наста трка и свјетина скупи се око њих. Радивој не пушта цуре и, онако обгрљен, хоће да мимо свијет прође.

Покоја цура погледа га и насмије се; дочим је старија чељад озбиљна и забринута. Звонце брецну. Свјетина навре на тијесна врата. У час црква бјеше пуна чељади, као шипак зрња. Начичкала се глава до главе.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности