Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Од тога дана, за Мачком другом, плакао старац дуго и дуго ... Па ипак, нада трајно се гаји: из куле старе свјетиљка се сјаји, док тама свуда влада. А тик уз окно рибар се свио, угасла ока, обневидио ... Вјечно се Мачку нада ...