Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
као зуб да скруњује: Гушобољо сестрице, испљуваљку испљуни, те развуци повјесмо, па да, сејо, гледамо како праште свјетлице око врућег шпорета, гдје дјевојче болесно бунцалицу мрмољи: Смук ми пије очице, сиђи, свече, с иконе међу моје
Пут сињег мора, пут Паноније? Недјељно подне: брује пчелице, смола мирише - пућка цицвара; лукац са трема баца свјетлице, а поврх смока титра испара; приљежно зоба раж из крабуље коњче шарено; пропух мириса тамјано пуше с топле кадуље;
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Поклони ми ријечи, Господе, крупне и замашне кô брда хималајска, силне и моћне кô небески громови, оштре и језиве кô свјетлице божје, и тирјанима неразумљиве кô што је неразумљива сфинга египатска роду човјечанском.
пода мном кô царски ат, гризе ђем и разбацује пјену, пропиње се на предње ноге, а из стражњи' прште варнице кô небеске свјетлице. А кад пирне кроз ноздрве — нећете ми, браћо, вјеровати — а кад вркне и пирне кроз ноздрве са дрвећа полијеће лишће!
Вришти ат пода мном, баца пјену, пропиње се на предње ноге, а испод њег' сијевају варнице кô небесне свјетлице. А кад вркне кроз ноздрве — море бити да ми нећете вјеровати — а кад пирне и вркне кроз ноздрве са дрвећа полијеће
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Грр, шта тражиш, зликовче?! Непозната скитница сунула би нато кроз мрак попут свјетлице, а Жуја би наставила да сањиво цвили: — Николица, Николица!