Употреба речи свјетлије у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Чаробна шума

„Ви, које веже другарство врело, јунаци млади без страха, мане, знајте, ко тражи упорно, смјело, наћи ће једном свјетлије дане. Кроз многе патње, мање и веће, стижете најзад у земљу среће.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

један дио од тог броја био снабдјевен дугметима из новије партије, у свему једнакима оним ранијим, тек за малу нијансу свјетлије боје. Али и број таквих огртача са свјетлијим дугметима пењао се на 13 764. Боље среће нису били ни с ципелама.

Ћипико, Иво - Приповетке

да се у соби боље види, јер сваки час доље из дућана може да бане господар, а њему је мило да је у кући што је могуће свјетлије. Напољу непрекидно киши, а, сва је прилика, неће задуго престати, јер јесење кише, кад навале, не устављају се лако.

Госпођица је пољуби, припомене јој да се ничега не плаши: све се за љубав чини. А очи јој играју и дођоше свјетлије. Идући преко града до пароброда чини јој се да свако ко је сретне гледа у њу и разумије што у овоме часу осјећа, па

и наранча истичу се мрким прелијевањем зеленила, из кога вири прожутјели сочни плод, а крајем бијели се жало, и ту је свјетлије море начичкано пјеном валића који се тек замећу.

Ћипико, Иво - Пауци

А како је сада, то ви млади знате, де, реците! — и насмија се фра Јере, а округло лице дође округлије и свјетлије. Па, подвивши главу, спусти му се потиљак и — узригну му се.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности